Србија дестабилизује регион тиме што неће да призна „нову реалност на Косову“, угрожава сопствене националне интересе јер не ради озбиљно на чланству у Европској унији и НАТО-у и признавању косовске независности, а догађајима у манастиру Бањска угрозила је безбедност целе Европе, наводи се у последњем извештају Хелсиншког одбора за људска права.
Хелсиншки одбор Соње Бисерко има лек за Србију. „Требало би напустити политику подилажења Србији која до сада није дала резултате“ поручује се ЕУ и САД, али треба притиснути и Српску православну цркву.
„Неопходно је ограничити деловање СПЦ на Косову како би се спречило даље укопавање српске заједнице у верски идентитет православне цркве; треба охрабрити српску заједницу да се окрене аутентичним лидерима који ће бити способни да промовишу интересе и вредности које ће обезбедити њихову пуну интеграцију у косовско друштво као равноправних грађана“.
Иако Хелсиншки одбор није навео ког би „аутентичног лидера“ откопао за добробит Срба, некако се само намеће да је њихов предлог, у ствари, да духовну институцију која је 800 година присутна на КиМ заменимо са неким попут Раде Трајковић која се интегрисала у косовско друштво после многих година лутања, од национализма и назад, од позива на протеривање Албанаца до саветовања њиховог „косовског “ премијера Куртија.
Тешко да има аутентичнијег лидера по мери Хелсиншког одбора од ње, али конкурс је увек отворен.
Актуелна власт мора да се стави пред избор, препоручује Хелсиншки одбор, да спроведе Охридски споразум или да се Србији ускрати приступ европским фондовима, а ЕУ и САД морају да изврше јачи притисак на власт и више подрже онај део друштва у којем се „полако артикулише проевропска орјентација“.
Већи део извештаја анализира узроке и последице догађаја код манастира Бањска 24. септембра када су убијени четворо Срба и један косовски полицајац. То је „терористички акт“ и покушај Србије „да силом створи услове за анексију севера Косова“, наводи Хелсиншки одбор.
У сопственом извештају даље цитирају европске званичнике и то оне који су после Бањске тражили увођење мера против Србије, али ако се докаже повезаност с тим догађајима, али код Хелсиншког одбора нема тог „ако“. Србија стоји иза догађаја у Бањској, подстиче насиље на КиМ, неће да уведе санкције Русији нити да се одвоји од Кине, а ни да призна тзв. Косово и због свега тога Запад више не сме да јој подилази. Да јој „толерише наратив“ о томе да су догађаји у Бањској били потез очајних Срба којима је дојадила Куртијева репресија и са којим званични Београд није имао везе.
Колико је Запад толерантан према Србији, то смо већ много пута осетили на сопственој кожи, па је и у овом случају јасно да се српски наратив вероватно „толерише“ само из једног разлога – зато што је истинит.
Како би ваљда подупрли своју тезу о малигном утицају СПЦ која закопава срећне Србе-Косоваре у њима страни православни идентитет (који носе већ осам векова), Хелсиншки одбор у извештају износи и очигледну лаж: да је „арсенал оружја нађен у манастиру Бањска“.
А онда се позивају на човека од интегритета, америчког генерала Веслија Кларка чије је наводе о складиштењу оружја по српским манастирима као нетачне, али и крајње опасне, демантовала СПЦ.Али и стварност у којој никакав арсенал, према званичним извештајима и изјавама „косовских“ безбедносних органа, није пронађен у средњовековној српској светињи.
„Запад је заоштрио своје захтеве, пре свега због могућности да се напад, сличан оном у Бањској понови“, констатује се у извештају, у којем се помиње и оставка директора Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.
Наводе се и неки од захтева Запада: дефакто признање Косова и Метохије без „формалности“ које су затражили председник Француске Емануел Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц и италијанска премијерка Ђорђа Мелони. Или предлог посланице Зелених у Европском парламенту Виоле фон Крамон да се „више игра на карту“ условљавања новца из европског буџета када је у питању Србија.
За разлику од пријатељских позива са Запада да помогнемо себи и одрекнемо се дела сопствене територије или предлога за пријатељску уцену новцем, Русија „брани Резолуцију 1244 више чак и од саме Србије, будући да је њен циљ да у овој фази трансформације светског поретка брани принципе УН“. Мора да се ради о некој врло озбиљној и дестабилишућој фази чим се неко позива на принципе Уједињених нација.
Констатује се и да Москва улаже „напоре да у свакој прилици опструира напоре ЕУ, САД и НАТО да заокруже косовску независност и тако елиминишу тачку константних тензија“.
Те ће тензије нестати као руком однесене чим Србија призна тзв. Косово, а Срби са КиМ се потпуно интегришу у косовско друштво у стилу Раде Трајковић. Тада ћемо заборавити да су Албанци пуцали на српске дечаке, улазили са дугим цевима у домове Срба, хапсили и пребијали кога су стигли, забрањивали довоз лекова из Београда за Дом здравља у Косовској Митровици. Поменимо само неке догађаје од ове године.
И да не заборавимо: чим Српска православна црква ограничи своје деловање на Космету, па ћемо као чланови Европске уније и НАТО-а моћи из Београда да одемо на неку лепу екскурзију у „косовске манастире“, Високе Дечане или Грачаницу. Повешћемо и Соњу Бисерко.