За српски пут: Начела суверенистичке политике

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Трагедија у Новом Саду која је однела 15 људских живота, показала је непобитну чињеницу да се базична физичка сигурност појединца и борба против корупције и партократије не може обезбедити у условима колективне неслободе полуколонијалног статуса Србије. Ми, српски родољуби, сматрамо да је чврст темељ праведне и добро уређене модерне државе њена сувереност.

Будући да је данашња Србија у многим аспектима самолишена капацитета суверености, одлучили смо да објавимо основна начела нове суверенистичке политике, као и на њима засноване минималне мере које би морале да се неодложно предузму да би Србија изашла из садашње дубоке друштвене и политичке кризе:

Начело меритократије подразумева да напредовање у каријери искључиво зависи од стручности, а не од партијске или идеолошке подобности. Да бисмо у блиској будућности добили професионалну државну управу и локалну самоуправу, морају се неодложно предузети следеће минималне мере: повећање броја инспектора за високо образовање, ванредни инспекцијски надзор свих факултета и универзитета – а пре свих приватних, ванредна провера диплома свих који су запослени у државној управи и локалној самоуправи и другим државним установама, те доношење закона о резервисаним занимањима, по коме би само свршени студенти државних факултета могли да раде у државној управи, локалној самоуправи и правосуђу.

Начело слободног изражавања политичке воље, без кога нема истинске представничке демократије, подразумева пре свега право и могућност заступника различитих политичких и идеолошких опција да своје ставове исказују у медијима, слободно и под једнаким условима, при чему приватно власништво над средствима информисања не може бити изговор за дискриминацију и ускраћивање овог уставног права. Полазећи од овог начела, у постојећим политичким приликама посебно инсистирамо на праву студената да се јавно изјашњавају о свим друштвеним и политичким питањима.

Начело демократског легитимитета подразумева пре свега, да се увек, па и у садашњој политичкој ситуацији у Србији, противимо свим револуционарним облицима преузимања власти, јер у демократији се легитимитет може једино добити од грађана Србије, путем слободних избора. У супротном грађани Србије престају да буду носиоци суверене политичке воље у сопственој држави и постају пуки објекти туђе политичке воље, коју у земљи спроводе компарадори који нису одговорни грађанима Србије, већ странцима који су их довели на власт. Притом смо свесни додатне политичке чињенице да у условима револуционарног преноса власти може бити још више угрожен положај Срба на Косову и Метохији, као и уставни положај Републике Српске, али и поједини важни елементи мултивекторске спољне политике Србије.

Начело транспарентности политичког организовања, без чије примене није могућ слободан политички живот у сувереној Србији,у овом моменту чини неопходном пре свега меру обезбеђења јавности финансирања непрофитних тзв. невладиних организација, пошто су оне постале важан чинилац нашег политичког живота, али насупрот томе нису подвргнуте строгим захтевима транспарентности који важе за друге актере политичког живота у Србији. Зато је неопходно неодложно доношење закона о агентима страног интереса и формирање посебног регистра таквих организација.

Начело заштите природних богатстава и животне средине подразумева пре свега неприкосновено право грађана Републике Србије, односно локалних самоуправа, да непосредно, путем референдума, одлучују о свим најзначајнијим питањима која се тичу експлоатације природних богатстава (руде, воде, шуме и сл), као и о питањима која могу трајно да угрозе и поремете еколошку равнотежу у Републици Србији.

Начело примата националног права над међународним сама је срж суверенистичке политике, која одговара виталном интересу српског народа да своје државне творевине ослободи иностраног туторства, а истовремено је у потпуности у складу са захтевима мултиполарног света у настајању. Полазећи од овог начела, а имајући у виду ограничења постојећег Устава Републике Србије, залажемо се да Уставни суд Републике Србије, сходно чл. 16. ст. 2. Устава који изричито прописује да потврђени међународни уговори морају бити у складу са Уставом, што пре претресе и прогласи неуставним све ратификоване међународне уговоре који су у супротности са Уставом Србије.

Начело одбране територијалне целовитости државе сматрамо темељним начелом, полазећи од уверења да нема слободног појединца без суверене државе, а суверене државе без очуване територијалне целовитости. Полазећи од тога, залажемо се за неодложну суспензију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније и Републике Србије, на основу права уговорне стране, из чл. 133. ст. 3. ССП, да једнострано суспендује Споразум уколико друга страна не поштује неки од његових суштинских елемената. Притом имамо у виду чињеницу да су 22 чланице Европске уније у међувремену признале тзв. Републику Косово, а да је Европска унија 27. 10. 2015. са тзв. Републиком Косово закључила посебан Споразум о стабилизацији и придруживању. Тиме су ЕУ и њене државе чланице, као потписнице ССП са Србијом, прекршиле његов чл. 135, који у светлу примене ССП, а сходно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, гарантује статусну неутралност Косова и Метохије. Србија може обновити преговарачки процес са Европском унијом само под условом да Европска унија измени став према поштовању територијалне целовитости наше државе и под условом да је обнављање приступних преговора у складу са стратешким интересима Србије и српског народа у целини. Полазећи од начела одбране територијалне целовитости државе, захтевамо безусловно поништење свих противуставних споразума које су представници Србије закључили са властима из Приштине, уз посредовање Европске уније, почев од 2011. године до данас. Наставак дијалога са властима у Приштини могућ је и неопходан, али само у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН и уз посредовање УН.

Начело очувања националног и државног јединства у постојећим политичким приликама пре свега подразумева активну и најширу борбу на свим пољима против формирања, у оквиру српског националног корпуса, „синтетичких нација“ на основама регионалне и завичајне посебности на целокупном историјском српском етничком простору, као и супротстављање било каквом облику федерализације Србије, под видом привредне, културне или политичке регионализације целокупне њене територије или проширења постојећег обима територијалне аутономије Војводине.

Начело првенства српских интеграција полази од очигледне геополитичке чињенице, да је успостављање чврстих, стабилних и институционалних културних, привредних и политичких веза између Републике Србије, Републике Српске и Републике Црне Горе услов не само међународне респектабилности нашег народа и његових државних творевина, већ и самог идентитетског, али и биолошког опстанка српског народа на својим историјским просторима. У вези с тим се као најпречи задаци намећу, враћање изворне уставне позиције Републике Српске у оквиру дејтонске конфедералне БиХ и укидање установе Високог представника, уставна афирмација колективних права српског народа у Црној Гори, заштита личних и уставна афирмација колективних права српског народа у Хрватској и Северној Македонији.

Начело мултивекторске спољне политике и стриктне војне неутралности јесу минимални нужни предуслови за очување територијалног интегритета Србије, гарантованог Резолуцијом 1244 СБ УН, будуће реинтеграције Косова и Метохије у уставни поредак Србије, као и одбране дејтонске уставне позиције Републике Српске. Имајући то у виду, залажемо се за преиспитивање садашњег нивоа сарадње Србије и НАТО пакта који не одговара политици мултиполарности и истовремено се супротстављамо било ком виду усклађивања спољне и безбедоносне политике Србије са политиком Европске уније.

Већинска воља студената, чијих 5 захтева у потпуности подржавамо, јасно је показала да је Србији потребна промена система, а не само промена људи на власти. Наше друштво мора да изађе из садашње вештачке поделе на две само персонално и интересно завађене политичке групације, које су зарад остварења својих себичних и болесних политичких амбиција спремне да државу и народ гурну у револуционарне немире и грађанске сукобе.

Зато, полазећи од наведених ОСНОВНИХ НАЧЕЛА НОВЕ СУВЕРЕНИСТИЧКЕ ПОЛИТИКЕ,а имајући у виду садашњу озбиљну друштвену и политичку кризу у нашој земљи, позивамо све патриоте да се што пре и у што већем броју окупимо око наведених НАЧЕЛА,имајући увек пред очима гесло, да је „спас Отаџбине највиши закон!“

У Београду, на Српску Нову годину, о празнику Св. Василија Великог 2025.

Предраг Адамовић, Ризница, Бањалука
Др Евстатије Аздејковић, архимандрит
Проф. др Слободан Антонић
Академик САНУ Данило Баста
Проф. др Синиша Боровић, генерал
Проф. др Павле Ботић
Проф. др Наташа Вилић
Проф. др Слободан Владушић
Срђан Воларевић, књижевник
Александар Вујовић, уредник Новог Стандарда
Проф. др Игор Вуковић
Др Стеван Гајић, научни сарадник
Проф. др Владимир Грујић
Проф. др Василије Гвозденовић
Миљан Глишић, редитељ
Ранко Гојковић, публициста и преводилац
Филип Грбић, књижевник
Душан Гујаничић, мастер права, стручни сарадник
Др Исак Давидов
Проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
Мср Дејан Дошлић, виши асистент
Др Драгана Дракулић-Пријма, виши научни сарадник
Проф. др Јован Душанић
Проф. др Александар Ђикић
Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
Др Горан Ђорђевић, адвокат
Проф. др Божидар Зарковић
Игор Ивановић, публициста
Свештеник Ненад Илић, редитељ и писац
Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник
Проф. др Петар Јевремовић
Миодраг Д. Јовановић, магистар уметности, првак Опере Народног позоришта у Београду
Проф. др Данко Јоцић
Др Радован Калабић, историограф
Проф. др Радивоје Керовић
Проф. др Зоран Кинђић
Др Снежана Кирин, научни саветник
Проф. др Душко М. Ковачевић
Проф. др Вања Ковић
Проф. др Милош Ковић
Проф. др Леон Којен
Др Владимир Коларић
Доц. др Исидора Комадина
Проф. др Часлав Копривица
Зоран Костић, књижевник
Драгимир Крстовић, пуковник у пензији
Проф. др Душан Крцуновић
Марко Кустудић, економиста
Др Маринко Лолић
Проф. др Славољуб С. Лекић
Доцент др Ђорђе Мариловић
Бранислав Матић, књижевник
Бранислава Матић Савићевић, prim. dr. sc. med.

Филип Матић, асистент, мастер политикологије
Проф. др Горан Машановић
Михаило Меденица, књижевник и новинар
Доцент др Петар Мелентијевић
Вера Мијановић, адвокат
Др Оља Мијановић, научни сарадник
Проф. др Вера Миланковић
Проф. др Александар Милановић
Душан Милић, редитељ
Никола Милованчев, историчач и публициста
Мирослав Милосављевић, професор
Проф.др Милован Митровић
Др Софија Мојсић
Проф. др Слободан Орловић
Др Бојана Павловић, научни сарадник
Драгана Павловић, мр медицине
Проф. др Александар Пајкановић
Проф. др Марија Панић
Проф. др Наталија Панић-Церовски
Марко Паовица, књижевни критичар
Проф. др Јасмина Пекић
Проф. др Срђан Перишић
Проф. др Драган Петровић
Проф. др Валентина Питулић
Проф. др Душан Пророковић
Проф. др Саша Радојчић
Милош Рацић, професор историје
Проф. др Слободан Рељић
Проф. др Митра Рељић
Др Дејан Ристић
Проф. др Ратко Ристић
Виктор Савић, драмски уметник
Др Александар Седмак, професор емеритус
Стефан Синановић, проф. српског језика и књижевности, докторанд УБ
Лука Спасојевић, проф. српског језика и књижевности
Бранислав Станковић, историчар
Проф. др Добривоје Станојевић
Стефан Стефановић, адвокат
Јован Стојановић, професор
Слободан Стојичевић, писац и преводилац
Mарко Танасковић, публициста и књижевник
Проф. др Александар Ћорац
Др Драган Хамовић, научни саветник
Проф. др Дијана Црњак
Проф. др Ђорђе Чантрак
Проф. др Зоран Чворовић
Проф. др Љиљана Чолић
Др Јована Шијаковић, научни сарадник
Никола Шијан, редитељ, Хелмкаст
Лазар Шкобо, мастер историје, професор историје
Радомир Штула, судија
Доцент др Љиљана Шушњаревић