Одлука Савета Европе којом би свако кршење санкција Русији подразумевало репресивне казнено-правно мере усмерене на државе чланице, привредне субјекте и појединце није ништа друго, тврде саговорници Спутњика, него припрема Запада да у будућности санкционише све оне који не буду прихватили хегемонију Запада.

Одлука Савета Европе да се кршење рестриктивних мера дода на листу „кривичних дела ЕУ” укључених у Уговор о функционисању ЕУ казнена је мера донета након што су се све друге мере исцрпиле. Нити су се санкције Русији показале ефикасним, нити је руска привреда, супротно очекивањима, уништена. Разлог зашто је у овом тренутку ЕУ посегла за репресивним кривично-правним мерама објаснио је министар правде Чешке, земље која тренутно председава ЕУ, речима да примена санкција захтева заједнички напор и да одлука Савета треба да осигура заустављање сваког покушаја заобилажења санкција.

Сила, репресија и санкције

Одлука је очекивана, и на линији једне врло ригидне политике конфронтације са Русијом коју су ЕУ и њене институције заузеле још 24. фебруара, оцењује Александар Гајић из Института за европске студије, додајући да су дисонанти тонови и до сада били праћени конфронтирајућим односима.

„Свесни да је привремено дисциплиновање или стављање у један строј свих чланица ЕУ, па и свих субјеката и појединаца изведено на мишиће и да га је све теже одржати, сада се заправо приступа успостављању репресивног механизма према свима онима који имају другачије мишљење и који би желели да се према Русији на други начин поставе – или као појединци или као привредни субјекти или као државе”.

Отуда се, сматра, репресија успоставља као правни механизам чији је политички циљ да се привремено и принудно јединство одржи што дуже, па ако није могуће ни на који други начин, онда бар силом, репресијом и санкцијама.

Основ за конфискацију имовине?

Међутим, да би овај поступак био покренут неопходно је, објашњава професор права Зоран Чворовић, писање и усвајање Директиве у којој ће бити дефинисан основни оквир кривичних дела кршења санкција и казне.

„Покренуто је оно што ми у унутрашњем уставном праву називамо законодавна иницијатива. На основу ове одлуке Савета министара ЕУ, Европска комисија и Европски парламент израдиће Директиву у којој ће бити дефинисани основни елементи бића кривичних дела која за предмет имају заобилажење санкција РФ и где ће бити предвиђене казне. Усвајање Директиве, њено спровођење и имплементација кроз национално кривично законодавство чланица ЕУ може да буде основ за конфискацију имовине руских држављана и правних лица као и физичких и правних лица која и даље тргују са РФ”.

Кривична дела и казне

Директиве се не примењују директно у чланицама ЕУ већ служе за хармонизацију, усаглашавање права појединих чланица ЕУ тако да су оне дужне да у своје кривично законодавство уграде и разраде кривично-правни оквир, кривична дела и казне које су предвиђене директивом ЕУ.

Будући да ЕУ ретко интервенише у материји кривичног права о томе шта је основ за доношење кривично-правне директиве, Чворовић каже да се он налази у члану 83 Оснивачког уговора ЕУ на основу којег је ЕУ, односно њени органи, овлашћени да доносе правне акте у области кривичног права, али, опомиње, само када су у питању кривична дела која имају прекогранични карактер.

Стезање обруча

До сада су то била искључиво најтежа кривична дела – тероризам, трговина људима, трговина наркотицима, сексуално искоришћавање жена и деце.

„Очигледно да предлог да се донесе оваква Директива припада том комплексу мера и одлука којима је Русија проглашена за ‘државу спонзора тероризма’. Тероризам као кривично дело је и до сада регулисано регулативама ЕУ и ова Директива припада комплексу мера и одлука последње резолуције Европског парламента али не заборавимо и одлуке Самита НАТО и Самита министара иностраних послова Г7 где је Русија оквалификована као земља спонзор тероризма и где је предвиђено да руски функционери на челу са председником државе кривично одговарају”.

Од мирољубиве до милитантне заједнице

О томе какав одговор на репресију је могућ, Гајић каже да можемо очекивати да људи с једне стране пронађу простор да изврдају санкције, начине и моделе за сопствено деловање и избегавање придржавања санкцијама, а с друге стране, у случају да степен репресије поприми веће размере, онда је могуће и подизање степена отпора. ЕУ, њене институције и механизми функционисања постају све репресивнији и њима, упозорава Гајић, влада менталитет: „ми или они”, при чему се над сваким ко није на линији „ми” примењују врло строге репресивне мере.

„Од заједнице вредности и заједничких интереса ЕУ се претвара у једну репресивну заједницу, постепено милитаризовану, конфронтирајућу, која није мирољубива, и не представља коегзистенцију различитости него је заједница која дели на нас и њих, која има непријатеље и јасне геополитичке позиције, који се подударају са позицијама Вашингтона и Северноатлантског пакта”.

То је, сматра Гајић, главна трагедија ЕУ коју она покушава да забашури подизањем лествице репресивних мера, претњама репресивним мерама и репресивним деловањима и спровођењем претњи у пракси.

Рат на Украјини-фактор централизације

Ове одлуке Савета Европе могу се тумачити и у контексту настојања појединих снага у ЕУ да се ова заједница централизује и федерализује при чему се рат у Украјини користи као фактор мобилизације, централизације и слабљења суверенитета појединих држава чланица.

„Ширење кривично-правне материје коју регулише ЕУ неминовно доводити до дересуверенизације држава чланица јер се смањује обим кривичног права које оне аутономно регулишу. Рат у Украјини мења стереотип о ЕУ као царству слободе у тврђаву где се сада и казненим кривичним мерама забрањује било каква трговинска комуникација са Русијом, а ЕУ је настала на идеји слободе трговине на одређеном простору”, каже Чворовић.

Тако се Британија понашала према колонијама

Како је ЕУ модел који нема пандана у савременој, модерној историји, будући да има више елементе предмодерних, империјалних, наддржавних творевина него што личи на модерну државу, примена репресивних мера као начин дисциплиновања сопственог становништа, по Гајићу, може је наприближније ставити у ред са Великом Британијом.

„Најдрастичнији је пример политика Велике Британије према америчким колонијама која је проузроковала рат за незавсност у 18. веку. То су биле те репресивне мере, непопустљивост и претња свакоме ко одступи од линије зацртане у Лондону према колонијама. То је довело до Декларације о независности”.

Чворовић иде и корак даље и закључује: „Европа се спрема да живи са санкцијама. У кривичним делима неће бити наведено кршење санкција против Русије, већ санкција уопште. Ово није ништа друго него кривично-правно санкционисање ‘културе поништавања’”.

Аутор Наташа Јовановић

Извор Спутњик, 29. новембар 2022. 

Насловна фотографија: AP Photo/Christian Lutz