ВУЛИН НА АКАДЕМИЈИ „ГВОЗДЕНОМ ПУКУ У ЧАСТ“: Мало је 100 година да се од жртве направи џелат, а од џелата жртве

– Претходне четири године Србија је још једном преживела своју историју, своју голготу, победу и васкрсење, а за то време велики и моћни су покушали још једном да промене историју – рекао је синоћ у Руском дому, на свечаној академији поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, под називом „Гвозденом пуку у част“, министар одбране Александар Вулин.

– Покушали су да историјске чињенице прикажу другачије, да својом величином и бројношћу, силом као јединим оправдањем, поново препишу и напишу историју Првог светског рата, окриве жртве, а силнике прикажу као невине. Као у Првом светском рату, пре тачно 100 година, сила није победила –  рекао је министар одбране и додао да су снага и понос наших предака, оживљени у сваком од нас, у деци која тек корачају, показали да овај народ не може нестати са историјске позорнице, пред силом и лажима.

– Ове четири године чињени су очајнички и велики напори да се мала и слаба, наша Србија и њен народ, прикажу као разлог за почетак Првог светског рата, као суштински узрок страдања десетина милиона људи. Немојте заборавити, колико год пута вам говоре да заборавите, они који вам то кажу потруде се да запамте. Никада велики и моћни нису говорили о својој историји као узроку зла, али су увек тражили од нас малобројних и сиромашних да своју историју заборавимо и да прихватимо туђу, да нам је они напишу и како је напишу, тако да је живимо – рекао је министар одбране и додао да смо некада и ми сами, на своју срамоту и срамоту наших потомака и предака, заборављали и допуштали да истина буде заборављена.

– Мало је 100 година да би жртва постала џелат, мало да се помеша и заборави ко је шта радио и ко је где био и у првом и у свим потоњим ратовима. Мало да би се заборавио Гвоздени пук, херојство његових ратника и  јунаштво народа које га је дало јер, не заборавите, кад год говоримо о српској војсци говоримо о српском народу и кад изговорите име било које српске јединице ви изговарате име читавог народа, јер српска војска је одувек била војска једног народа, која постоји због народа и никада отуђена од њега – рекао је министар Вулин и додао да је између српске војске и српског народа увек стајао знак једнакости.

– Никада нисте могли да их распознате ни раздвојите, ни у маршевима кроз албанске гудуре, ни у првим линијама, ни после када су мирна времена враћала претекле и преживеле за плугове и у школе, и за време и после ратова и сукоба, повлачења, пораза и победа, ви нисте могли да разликујете српску војску од српског народа. Тако је и данас и зато је важно да када се човечанство опрашта од Првог светског рата, ми говоримо, као потомци једног од ретких народа који себи ни у том ни у потоњим ратовима нема шта да замери. Ако му већ замерају жеђ и борбу за слободом, мало је сто година да се заборави где је ко био и ко се како уписао у историју, јер не могу бити исти они који су у мачванским црквама стезали своју престрављену дечицу и они који су препуне цркве народа палили, и не могу бити исти они који су на Мачковом камену бранили право себе и свог села, које је било ту, тек мало иза њих и право на опстанак и останак, и оних који су себе називали вражијим сатнијама. Мало је сто година да би се заборавило да су први концентрациони логори у Првом светском рату, а неки кажу и у историји, били направљени за српске таоце развејане у ондашњој аустроугарској. Мало да би се заборавило када су почела прва вешања по Херцеговини,  како је олош палио српску имовину у Сарајеву и да би се заборавило да је сваки трећи припадник српског народа у Првом светском рату, старији од 16 година, био мртав а да је српски народ једини народ у историји цивилизације који је, да би сачувао своје право на слободу, жртвовао и оно најбоље што је имао па послао 1.300 каплара, своју будућност у прве линије. Мало је и да би се заборавило да је Топлички устанак подигнут не зато што је жељен, већ зато да не би синови били мобилисани и одведени у Бугарске ровове на Кајмакчалану да их туче српска артиљерија и да их туку српски бајонети њихових очева – рекао је министар одбране и подсетио да је Топлички устанак избио као врисак синова да, ако већ морају да гину, нека то буде од туђинске руке а не од руке брата или оца, тамо далеко иза Кајмакчалана.

– Мало је сто година да би се заборавило да је овај народ био баш овде где данас ви и ја стојимо и сањамо и радујемо се сутрашњици и да је пре сто година био исто тако овде, онемогућен да бира где се родио али са избором да живи у слободи баш тамо где се родио. То је народ победника који и данас као и пре сто година рађа своје синове и даје им имена Слободан, Мирољуб, а тек што мора Ратко. То је народ који слободом дефинише разлог свог постојања и зато је ово вече наш начин да се бар мало, недостојни какви јесмо, одужимо великим прецима али и да, говорећи својој деци, показујући им слике и причајући приче о великим и славним прецима, покажемо какви би желели да јесмо и заслужујемо да будемо достојни њихове успомене. И да вечерас покажемо нашим великим прецима да их има у нама а да ће они који тек долазе, бити још више достојни њихове успомене –  рекао је министар одбране Александар Вулин  и завршио свој говор речима – нека је вечна слава јунацима Гвозденог пука, топличким устаницима и сваком оном ко је пре тачно сто година имао храбрости да буде и остане ту за своју земљу и свој народ, преко сваке наде, побеђујући када у победу више нико осим Срба није веровао, али то је било довољно.

Суорганизатори  догађаја, с Руским домом, били су Удружење Топличана у Београду и Удружење потомака добровољаца ослободилачких ратова 1912 – 1918. године.

Свечаној вечери, на којој су говорили и Драган Владисављевић, председник Удружења Топличана у Београду  и представник Руског дома, присуствовали су и представници Владе Републике Србије, дипломатског кора и Министарства одбране и Војске Србије.