ВУЈОВИЋ: За извоз Фијата чека се сагласност Казахстана

Српски министар финансија Душан Вујовић изјавио је синоћ да за српску привреду постоје бројне могућности за проширење привредне и трговинске сарадње са Русијом и поручио да је оптимиста по питању договора о извозу крагујевачког Фијата у Русију, али да је неопходна сагласност и Казахстана.

„Ради се на томе да се то питање реши, као и да се све идеје о којима се разговара у Москви доведу до финалне фазе на том тржишту”, рекао је у директном јављању из Москве за РТС министар Вујовић, који борави у званичној тродневној посети Русији у саставу државно-привредне делегације Србије, коју предводи премијер Александар Вучић.

Министар финансија је најавио да ће, уколико буде требало, искористити свој утицај и помоћи да Казахтан, као чланица Евроазијске економске заједнице, одобри бесцарински извоз Фијатових аутомобила из Крагујевца, пошто већ имамо сагласност Русије.

„Ја сам оптимиста. Мој студент је била колегиница која је водила преговоре Казахстана са Светском трговинском организацијом. Ако треба, зваћу је, да видимо где је то застало”, рекао је он, објашњавајући проблем око бесцаринског извоза Фијатових аутомобила из Србије на тржиште Еврозијске економске заједнице, коју чине Русија, Белорусија и Казахстан, на основу Споразума о слободној трговини Србије и Русије.

На питање да ли постоји простор за проширење трговинске сарадње на основу потписаног Споразума о слободној трговини са Русијом, Вујовић је казао да има простора у сарадњи са Руским железницама, где Србију не ограничава постојећи Споразум о кредиту за модернизацију српских железница (од 800 милиона долара) у погледу начина како ћемо га користити.

Руске железнице, како је објаснио, могу да буду веома важан партнер за пласман српских индустријских производа, а пре свега, индустрија резервних делова.

Министар финансија је потврдио да је у овој години порастао извоз хране из Србије у Русију, али је опао извоз других производа, указујући да је томе допринела и рецесија руске привреде због санкција Запада, промене технологије, али и читавог низа других фактора.

За Србију је јако важно да се наша наменска индустрија укључи у те процесе, истакао је Вујовић.

„Србија је изгубила доста тржишта, Србија има добру наменску индустрију која има класичну технологију и зато мора да се модернизује, али је за сада врло конкурентна у одржавању постојећих одбрамбених и других војних система, поготово транспортних”, истакао је.

Као добре примере навео је и „Утву” из Панчева, „14. Октобар” из Крушевца и „Прву петолетку” из Трстеника, које су и данас огромне фирме, али тренутно пролазе кроз тешки процес реструктурирања, између осталог и због тога што немају тржиште.

Сарадња са Русијом би отворила нова тржишта на рок од пет до 10 године, да те домаће фирме из наменске индустрије нађу своје место на светском тржишту на дужи рок, објаснио је српски министар финансија.

Вујовић ту види простор за сарадњу српске са руском наменском индустријом за поновни наступ на трећим тржиштима, што је некада био случај, да Србија производи резервне делове, системе и полусистеме за војну намену, а поготово у области транспорта, где би руска страна могла да српској наменској индустрији испоручује шасије за тешка, возила, које друге земље тешко или уопште не производе.

„Важно је нагласити да Србија жели да задржи своју стандардну позицију, да диверзификује све своје изворе, и у енергетици и у снабдевању храном, па и у наменској индустрији”, указао је српски министар финансија.

Коментаришући предлог предсденика Пословног савета Србије за сарадњу са Русијом Бранислава Грујића да 10 одсто вредности увоза руских енергената буде замењено извозом производа из Србије, што је износ од око 350 милиона евра годишње, Вујовић је рекао да је то као идеја и циљ добро, али то се одавно не ради на нивоу државних испорука.

„То ми се свиђа као циљ, као задатак који треба да решимо, али ми морамо да нађемо конкретне пројекте, предузећа, производе који ће користити ту могућност”, рекао је Вујовић и додао да треба да истражимо који наши производи би могли лако да нађу купца на руском тржишту, јер тамо влада велика конкуренција најреномиранијих светских фирми, и поред санкција Русији.

Сумирајући утиске са Сајма иновативних технологија у Москви, указао је да Србија има највећа ограничења у развоју телекомуникација, енергетике и транспортне инфраструктуре и оценио да то можемо да превазиђемо ако се добро припремимо за трећу технолошку револуцију.

Лоша вест је то што Србија има многе проблеме из друге индустријске револуције у класичним технологијама, али у трећој имамо генерацију младих која више користи смарт телефоне него већина земаља у свету и ту ми хватамо корак, сматра Вујовић.

„Треба само да прилагодимо наше друштвене и системе управљања и системе односа да све то решимо. Један упечатљиви пример: када уђете у трећу индустријску револуцију, сва данашња ограничења постају релативна. Земље које то раде имају бесплатне бицикле да се људи возе по граду или један аутомобил који има подељено власништво, појединац користио сат до сат и по дневно, што значи да се 15 пута смањује потреба за аутомобилом”, објаснио је Вујовић.

Такође, ако као земља будемо више користли обновљиве изворе енергије, ефикасност у индустрији и другим сферама привреде и живота ће се невероватно повећати, пренео је Вујовић и напоменуо да Русија, која је светски позната по класичним изворима енергије, има пет пута више обновљивих извора енергије, него што јој је потребно да њена економија функционише и ми у Србији треба томе више да се посветимо.

Тагови: Душан Вујовић, Извоз, Русија, Финансије