ВУЧИЋ: Не тражите од нас да заборавимо

Централна комеморативна церемонија, којом ће бити обележено 16 година од почетка НАТО бомбардовања, почела је вечерас симболично у 19.58 сати испред зграде бившег Генералштаба Војске Србије у Београду, која је оштећена у бомбардовању.

Окупљање грађана почело је сат пре скупа, а присутни су испунили плато испред зграде Генералштаба, као и Немањину и оближње улице у центру Београда.

Комеморативној церемонији присуствују чланови владе, премијер Александар Вучић, начелник Генералшаба генерал Љубиша Диковић, градоначелник Београда Синиша Мали, председник Републике Српске Милорад Додик, као и амбасадор Кине Ли Манчанг.

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је вечерас на обележавању 16 година од почетка НАТО бомбрадовања да је Србија научила лекцију, извукла поуке и да ће наставити да се бори за нормалан и достојанствен живот грађана.

„Нећемо сукобе ни са ким, ни са НАТО-ом, али љубоморно чувамо своју војну неутралност“, рекао је Вучић.

Премијер је рекао да Србија није непријатељ са онима који су нас убијали, јер је то једини могући пут.

Он је рекао да Србија хоће у Европу поносна и чистог образа, али да не да јој било ко руши добре односе са Русијом и са пријатељима на истоку.

„Ми смо мала земља, али чврста и поносна, у којој живи народ који је немогуће покорити. Извукли смо лекције и борићемо се за нормалан и достојанствен живот какав имају сви цивилизовани народи у Европи“, рекао је Вучић.

Додао је да Србија заслужује да се за њу живи и да данас зна само за једну борбу, борбу за живот.

„Тај живот, то је наша победа, пристојна и уређена земља, свака фабрика коју направимо, наша је победа, сваки Србин који може мирно да ради на КИМ наша је победа, Србија у Европи, наша је победа. Хоћемо у Европу уздигнута чела, чиста образа, ми смо мала земља, али чврста и поносна“, поручио је премијер и додао: „Таква земља може све, да памти, али и да победи, само не тражите од нас да заборавимо“.

Тагови: Александар Вучић, Бомбардовање, Ли Манчанг, Љубиша Диковић, Милорад Додик, НАТО, Синиша Мали