Предсједник Србије Александар Вучић рекао је вечерас да нико не треба да очекује љубав других и да они воле успјех Србије, већ да Србија мора даље да јача своју економску позицију, гради партнерства прије свега из интереса, и гледа гдје је могуће да се интереси не косе.
Вучић је, на питање које су то стране силе које желе да спусте развојну моћ Србије, подсјетио да је Србија 2014. када је постао премијер, Србија била четврта у региону по висини плате, а данас је прва по платама из маја или марта мјесеца, било ко то узме да пореди.
– То се догодило за само седам година. Заостајали само за Црном Гором 160 евра, а данас имамо просјечну плату већу за 130 евра. У Београду просјечна плата је 700 евра. То су велики помаци. Због чега би се неко радовао? Зашто би неки велики то вољели? То показује да је спољнополитичка оријентација била исправна – констатовао је он.
Упитао је да ли је Србија имала инвестиције у висини од три милијарди, и одговорио да је то био само једном случај раније, и то захваљујући продаји Мишковићевог ланца Делезу.
– Никада тога није било, осим претходних четири или пет година и то сваке године. Претходних осам година нисмо имали продају НИС, нити налазишта нафте, као што су они ранији чинили. Ми више наше нафте више немамо. Све је потрошено и експлоатисано. Продали су све српске цементаре, Мобтел за 1,6 миијарди евра. Ми ништа нисмо. Продали смо само губиташе и приватизовали оно што су осам пута покушали да приватизију. Четири пута су имали тендерске процедуре за продају РТБ Бора. Ми смо га продали када је имао губитке у висини од 1,2 миљарди евра. Американци су им вратили Жељезару па је 5.000 људи требало да остане без новца – казао је он.
Додао је да су све паре које су добили продајом утрошили на потрошњу, а не развој.
– Што би нас неко волио? Када имамо најнижу стопу незапослености у региону. Када имамо најнижу цијену електричне енергије у региону. До краја године ћемо претећи Бугарску по просјечној плати. Када су нас то вољели, ко нас је некада волио? Гдје то, ко то и у региону и Европи? – упитао је он.
Истакао је да Србија има партнере и интересе, као што и други имају само своје интересе.
– Поштујемо их ми, они нас, али немојте да очекујете љубав, да воле наш успјех. Немојте да очекујете да нас неко ко је био много испред нас, сада гледа у наша леђа воли – подвукао је он.
Рекао је да су увијек у Србији видјели опасност, али је некима дозвољено да имају улице Миле Будака, споменике Баришићу.
– Исти је случај са Црном Гором. Неко од њих је рекао како је полиција ударила на мирне демонстранте. Говори то неко из оне земље у којој су за постављање барикада говорили о балван револуцији и који су казали да су балвани криви за рат, а сада кажу да су то мирне демонстрације. Како су балвани разлог за рат, а у другом случају мирни људи? – додао је он.
Рекао је да је на Бледу гледао 15 минута филм у којем се говорило да је најважније право Европе право на самоопредјељење.
– Упитао сам да ли то важи за сваког? Важи за све друге када је то против Срба, а за Србе не важи ни на једној територији. Је ли то принцип? Разумио сам политику „ко је јачи тај тлачи“. Немојте да нам свима причате о моралним принципима. Оптуживали су Милошевића „почео си рат барикадама“. Гдје су вам вриједности и принципи у које се кунете сваког дана? – упитао је он додајући који је принцип који је остао сем оног „јачи тлачи“, у којем ми морамо да трпимо и правимо се да не знамо да им је то једини принцип.
– Зато Србија мора да снажи, размишља о сопственом јачању. Само снажна Србија може свему да се одупре, а слаба биће као 2004. и 2008.када је Косово прогласило независност. Наш посао је да снажимо своју земљу, одговоримо на притиске, упознамо народ с тим, али нема кукњаве. Гурамо даље и боримо се за своју земљу, да даље јачамо економску позицију, градимо партнерства из интереса прије свега – закључио је он.