Вређање здраве памети: Шта велике силе нуде Србији за пристанак на безусловну капитулацију

фото: З. Шапоњић

На путу ка Русији, Запад би да тргује са Србијом по принципу све за ништа. Захтеви Г7 који стижу на адресу Србије своде се на увођење санкција Русији чиме би се, апсурдно, отварила могућност и да се одрекнемо Косова, али и РС.
Ултиматуми који су срочени на викенд окупљању земаља Г7 у Немачкој не остављају простора за размишљање у којој су мери прихваљтиви. У низу захтева образложених „ бригом за Западни Балкан“ налази се бар неколико који би, речима аналитичара Стевана Гајића, Србију гурнули у капитулацију, и то ону добровољну.

Широкогруда понуда

Можда најскандалознија је решавање косовског питања али на начин да се Србија сагласи са захтевом Приштине за чланством у Савету Европе, и то, уколико претходно јасно у украјинском сукобу изабере „праву страну“. Заузврат, Група 7 би широкогрудо помогла не само Србији већ региону да се смањи зависност од руских угљоводоничних сировина.

„Морамо наставити да помажемо Западном Балкану да смањи зависност од руских угљоводоника и да се умањи њихова рањивост када су у питању економски притисци“.

Исти је проблем имао и Хитлер

НАТО, уверен је Гајић, има исти проблем који је имао Хитлер у Другом светском рату – проблем Сектора југоисток. Њима је јасно да се ми ни логистички ни на сваки други начин не уклапамо у слику Европе која је њима потребна-а то је монолитна Европа спремна да подржи напад и у коначном исходу – уништење Русије.

„Нама се нуди безусловна капитулација. Од нас се очекује да уведемо санкције Русији и да се, чак и уколико занемаримо морални аспект такве одлуке, одрекнемо међународне подршке, а што се тиче економије, да пристанемо на вештачки изазвану инфлацију и незапосленост. За такве уступке, добили бисмо могућност да признамо Косово. Некада је била политика штапа и шаргарепе, а сада имамо политику два штапа“, каже Гајић, и додаје да, без обзира на језик силе, морамо знати да полуге притиска на Србију нису толико јаке какве су биле деведестих.

У домену магије

У овом тренутку, инсистира Гајић, не постоји једна свемоћна војна алијанса која ужива такву моћ да диктира све услове. Она чак, каже, није постојала ни деведесетих када су Срби обарали НАТО авионе.

„Мислим да се треба захвалити на таквој понуди и не освртати се. Списак захтева и начин на који их износе спадају у домен магије речи. У комунизму се он називао дрвеним језиком погодним да се преко метафора сакрије суштина. На исти начин, увијајући речено у обланде и вредности, Запад од Србије захтева безусловну капитулацију.

Претња на границама

Ниво лицемерја који сада слушамо, каже, не може се назвати ни двојним стандардима.

То је, тврди, директно вређање здраве памети.

Ипак, оно што такође наслућује из потеза Запада јесте страх јер половина снага НАТО која тренутно вежба од Норвешке до Македоније налази се у Македонији.

„То јесте претња нашим границама делом мотивисана и набавком ПВО система из Кине, али и одлуком о увођењу војног рока. Оно што нама остаје је да са великом батином поручимо – немојте да нас дирате„.

Крах западне хегемоније

Ако се не деси нуклеарна катастрофа и катаклизма, уверен је Гајић, долази до неминовног краха западне хегомоније.

„За разлику од наших суседа, банана републикица из бивше Југославије, Србија има избор. Србија се није у потпуности предала НАТО, нити ЕУ као његовом политичком крилу. Србија треба да сачека“.

rs.sputniknews.com, Наташа Јовановић