ВРАЋЕНИ У ПРИМИТИВНО ДОБА: Џонсонов текст о бомбардовању СРЈ

– РУСКА војна интервенција у Украјини је катастрофа за наш континент – рекао је премијер Велике Британије Борис Џонсон.
Он је раније председавао хитним састанком, и најавио да ће дати телевизијску изјаву о одговору Велике Британије на „ничим изазван напад“ Русије.

Путин је инсистирао да не планира да окупира Украјину, али је Украјина то означила као „инвазију пуног обима“.

Иначе, многи не знају да је управо актуелни британски премијер својевремено радио као специјални извештач током бомбардовања СР Југославије 1999. године, и да је за британски „Телеграф“ написао чланак чији превод преносимо у целости:

„Југословенска економија је разбијена НАТО бомбардовањем и враћена у примитивне услове који су постојали крајем Другог светског рата, према званичним подацима објављеним у Београду. Као што су Тони Блер и други лидери упозорили да ће Запад спречити обнову земље док Слободан Милошевић не буде уклоњен са власти, Срби кажу да се суочавају са економском кризом невиђене озбиљности.

Званичници кажу да је сада 500.000 радника без посла, а стопа незапослености од око 27 одсто, са незваничним подацима ближим 50 одсто. Старијима је речено да ће њихове пензије бити замрзнуте, а исплате су сада нередовне.

Према најновијим подацима, НАТО авиони су уништили најмање 50 мостова, шест магистралних путева и пет цивилних аеродрома. Београд каже да су 20 болница, 30 домова здравља, 190 образовних установа и 12 железничких пруга тешко оштећени. Способност Југославије да производи аутомобиле је у потпуности елиминисана уништењем фабрике „Застава“ у Крагујевцу, што је заузврат довело 120 извођача пред банкрот.

Док „Југо“ аутомобили произведени у „Застави“ вероватно нису могли да нађу огромно тржиште на западу, рушење је подгрејало сумње да је један од циљева било отварање Југославије за иностране аквизиције.

Пре месец дана нафтни гигант „Петрохемија“ био је један од бисера југословенске привреде, њену вредност западни аналитичари процењују на око 600 милиона фунти. Резервоари компаније су сада скоро потпуно уништени.

Две највеће рафинерије нафте у Југославији, Панчево и Нови Сад, бомбардоване су до темеља, поред складишта „Југопетрола“. Ефекат је био јачање пољопривредне економије, са пољопривредом која је порасла са 35 на 50 процената бруто домаћег производа, иако се каже да земљорадници страхују од тровања храном.

Бели лук је пао на један динар, са три динара пре него што је почело бомбардовање, а слично се показало и друго поврће. Укупан рачун југословенски економисти процењују на између 30 милијарди и 60 милијарди фунти, а Југославија ће без сумње покушати да тражи ратну одштету од НАТО алијансе.

Неки званичници већ планирају на основу тога да добију такву помоћ и припремају „радне погоне“ за обнову мостова и путева, слично реконструкцији која је уследила после Другог светског рата. Реалност је да су санкције и 10 година Милошевићевог стила социјализма већ нанели огромну штету југословенској привреди. Чак и пре него што је почело НАТО бомбардовање, економисти су прогнозирали да Србија не би достигла ниво продуктивности из 1990. пре 2015. године. У кампањи за репарације, Срби се такође суочавају са проблемом за које многи на Западу сматрају да су финансијски одговорни – цена албанског егзодуса и пратеће хуманитарне катастрофе.“

Борис Џонсон је овај чланак написао 5. јуна 1999. године.