Иконе и друго културно благо Српске православне цркве неће завршити у привременим депоима у Хрватској – један је од закључака састанка Мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара, одржаног пре два дана у Осијеку. Асја Драча, председник српског дела комисије, није прихватила предлог представника Хрватске по коме би реликвије биле смештене у привременим депоима у Хрватској. Као и њени претходници, Драча је инсистирала да колекција мора да буде враћена на место са којег је спасавана, или да буде смештена у одговарајуће ризнице.
Никола Кусовац, који је био члан Комисије за заштиту културног наслеђа од ратних разарања деведесетих година, упозорава да је бесмислено враћати оно што припада српском народу, када се тамо наш народ не враћа. Подсетио је на речи патријарха Павла: „Када се врати народ, вратиће се и благо“. И, упитао:
– Ко ће тамо да се стара и чува то благо, кад нашег народа нема, а знамо како су га „чували“ они који га сада потражују, као да је њихово. Био сам сведок, у Пакрацу почетком деведесетих, када су хрватске војне формације палиле и газиле српске иконе и књиге. А тек када бисмо се вратили у године после 1941, какав бисмо тек поразан податак добили о уништавању наше баштине под НДХ. Нажалост, наше кратко памћење нам је увек било зао слуга.
Најновија одлука да се ове збирке врате Хрватима само је једна у низу, будући да је још од 2001. до новембра 2013. из Србије, и мањим делом и Црне Горе, у хрватске музеје, галерије и цркве враћено више од 25.000 покретних културних добара. Хрвати немају намеру да на овоме стану. Списак њихових потраживања све је дужи, испостављају га на међународним конференцијама када се расправља о уласку Србије у Европску унију.
Наше надлежно министарство би, судећи по овој сервилности, најрадије вратило и нас, који смо отуда дошли, али шта ћемо кад нас Хрвати неће – огорчен је Милојко Будимир, председник асоцијације избеглица и некадашњи директор градског музеја у Книну. – Нико не поставља питање шта је са радовима наших уметника, који су отуд протерани, а њихова дела остала. Осим тога, у дану почетка „Олује“ остала је изложба слика уметника из Србије. Нико не пита где су оне завршиле. Кад ми враћамо Хрватима све што траже, зашто ми ништа не тражимо да нам се врати.
Непозната је судбина око 7.000 икона из српских цркава и манастира на територији Хрватске, тврде у асоцијацији избегличких удружења.
– Хрватска страна уредно је пописала културна добра која данас потражује, а осим нас прогнаних, за судбину ових икона нико и не пита. Није било одговора на наше апеле да се и то значајно питање отвори – каже Будимир.