Владимир Коларић: Обележен рођендан Дарје Дугине у Београду

У организацији Међународног европазијског покрета, у просторијама удружења „Ђирилица“ у Београду, 15. децембра 2022. године обележен је рођендан Дарје Александрове Дугине (Платонове) (1992-2022), настрадале у атентату извршеном 20. августа ове године у Москви.

После уводних обраћања Бобане Анђелковић у име Међународног евроазијског покрета и представника Амбасаде Руске Федерације у Београду, окупљенима се обратио протођакон Бојан Чечар, у име епископа зворничко-тузланског Фотија. Чечар је истакао тежњу Дарје Дугине ка целовитости постојања и спознаје света, назначивши основе њених уверења у руској култури од 19. века до данас, чија су мисао и стваралаштво тежили ка синтетичности и интегралности, као и јединству мишљења и делања. Чечар је након свог излагања прочитао песму епископа Фотија посвећену Дугиној, у којој је истакнут мученички карактер њеног страдања.

Писац  и преводилац Владимир Коларић указао је на велики број песама релевантних песника посвећених Дарји Дугиној одмах после њене смрти, што указује на снажну потребу за осмишљавањем тог трагичног догађаја, и то осмишљавањем не само у политичкој и историјској, него и у перспективи вечности. Коларић је потом прочитао песме Ане Долгареве, Јекатерине Садур и Матвеја Раздељног посвећене Дугиној, у његовом преводу.

Са Косова и Метохије, видео везом се присутнима обратио политиколог, писац и новинар, ратни дописник из Донбаса Никола Јовић, који је говорио о свом познанству са Дарјом Дугином и мученичком карактеру њеног страдања, које указује на истински, метафизички и духовни карактер рата у Украјини. Јовић је, такође, причитао своју песму о Дугиној, написану непосредно после вести о њеној погибији, у којој успоставља везу између њеног страдања и страдања великог броја српске деце и младих у скорашњим ратовима.

Бобана Анђелковић је објаснила основне философске идеје Дарје Дугине, а посебно на потенцијал њеног промишљања појмова есхатолошког оптимизма и геополотичке идеје граничног појаса, као и на значај њеног истраживања политичке философије неоплатонизма.

Најзад, скупу се преко видео линка обратио Александар Дугин, који се захвалио организаторима и окупљенима, истакавши трајне и чврсте духовне везе између српског и руског народа, које чине да је „ваш бол и наш бол“, самим тим и на јединство нашег страдања, али у суштинских историјских и есхатолошких тежњи, односно на јединство нашег историјског и трансисторијског постојања и стваралаштва.

У наставку доносимо поезију посвећену Дарји Дугиној, прочитану на овој вечери.

 

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ

 

МУЧЕНИЦА ДАРИЈА

 

Ево се данас небо

новом мученицом овенча,

Дарија, Дарија Дугина

пострада уместо оца,

али за свету Русију,

за све, за нас,

и свечовечанску мисију

 

За традицију,

за Православље,

за нашу мученичку истину

коју Запад неће да чује,

огњем сажежена

– Дарија, нова мученица,

свих православних

узданица

 

Дарија, њена жртва

уздиже се до неба,

да би сви људи на свету

за њено страдање чули,

и миру тежили,

а поготово ми православни,

јер смо браћа,

нека нас Дарија мученица,

својим страдањем

божанској љубави враћа.

 

НИКОЛА ЈОВИЋ

 

„Ако хоћеш знати, ратујеш ли на правој страни, погледај, на којој страни убијају децу.“ Алберт Андијев

 

Пођи сада, Дашо, са децом Донбаса

У наручје назад Богу, нашем Творцу.

У његовом Рају, наћи ћете спаса

Душе ваше иду нашем Спасиоцу.

 

За ручицу узми свако оно дете

Што несвесно страда осам пуних лета

Не знајући зашто на њему се свете

Коме дечја игра, смех и радост смета.

 

Поздрави ми пуно нашега анђела

Што на небо пође, одједном, са ноше

Милици објасни, да би разумела

Што су је убиле оне чике лоше.

 

Које убијају свуда где пожеле

Демонски и страсно, не бирајућ’ средства

Какве су им силе душе обузеле

И како су довели зло до савршенства.

 

Загрли ми мога Гостића Споменка,

И наравно малог Стојановић Слобу.

Верујем да иста радост тебе чека

Смртности у инат и земаљском гробу.

 

Пођи сада Дашо, са децом Донбаса,

У место где нема умирања, плача.

У наручју Творца наћи ћете спаса,

Јер Његова Правда, од свег зла је јача.

 

АНА ДОЛГАРЕВА

 

Руска смрт је на небо дева одлазећа,

Светле плетенице и громке августовске кише.

Прва чаша за Отаџбину, друга за Победу, и нек не буде трећа,

Jер непоменутих чека jош више.

 

Испијмо четврту за огањ свети и светли,

Свеискупљујући и свеискупивши хитац.

Руска смрт, светлокоса дева бесмртна,

Са српом месечевим излазећи немилосрдни жетелац.

 

ЈЕКАТЕРИНА САДУР

 

Златна ће постати крв у светлу последњег Армагедона

 

И на престо победе руске

свој девојачки живот –

кћер за оца –

отац за Слово –

принела си без жаљења.

Сада је све

само сен.

А пред тобом само један пут –

Увис.

 

Злато и плавет –

сузе матере ти.

Олово и огањ –

вапај деце и очева.

И над твојом Русијом,

уснулом к’о многи од нас,

у јаросном плаветнилу

силази Архенгел Марс.

 

 

MAТВЕЈ РАЗДЕЉНИ

 

Умрла је, а ја помислих да живети се може

(чувати од експлозива циглене гараже?)

Ангелу у телу што одрече се плоти

мртваци кости не могу самлети.

 

А мисао о смрти је к’о испрани лак.

Над новим Рајхстагом новосовјетски флаг

мртав се не подиже. А подићи се мора.

У православље прешавшег примитивног створа

 

са ликом Владимира Иљича на грудима,

одсећи им руке са свастиком свима.

Те руке, што сунцу теже, рађају тмину

(руском мудрацу убише кћер рођену).

 

(песме руских аутора дате су у преводу Владимира Коларића)