Након што је одбио захтев за повратком дела српских снага безбедности, Кфор преузима потпуну и искључиву одговорност за стање на КиМ у погледу функционисања система безбедности и стабилности, коментарише одговор Кфора српским властима дипломата Зоран Миливојевић.
Уколико се догоди да неки албански екстремиста запуца на Србе, као што је то био случај на Бадњи дан, Кфор мора да реагује у пуном мандату који је јасно зацртан и на себе преузима одговорност за све што се дешава, додаје он.
Кфор мора да обезбеди слободу Србима
Када каже да сада Кфор треба да реагује у пуном мандату, то према речима нашег саговорника значи да би међународне снаге стациониране на КиМ требало да гарантују пуну безбедност и стабилност на терену, као и да гарантује пуну слободу кретања и живота свим заједницама, укључујући и Србе.
„То би требало да значи и да, пошто се позива на Резолуцију 1244, Кфор поштује мандат који има у складу са међународним правом, а не да буде пристрасан и да толерише понашање Приштине и узурпацију права и слобода, да доводи у питање и слободу кретања, и слободу живота и опстанак српског народа, као и да толерише све потезе приштинских власти који су управљени против српског народа“, истиче Миливојевић.
Оно што је најважније, додаје Миливојевић, Кфоров одговор не значи да Србија не може да се и даље позива на Резолуцију 1244, укључујући и питање повратка снага безбедности уколико се и даље напади на Србе наставе.
Некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије Бранко Крга подсећа да, према споразуму и Резолуцији 1244 српске снаге не би имале задатак да одржавају безбедност на КиМ – споразумима су задаци тог контингента дефинисани – ради се о комуникацији са међународним снагама, разминиравање, обезбеђивање културних објеката и присуство на граничним прелазима.
Шта би значио повратак српских снага на КиМ
Међутим, сам повратак српских снага безбедности на КиМ значио би нешто, наводи Крга.
„Тим одбијањем, они сада имају појачану одговорност. Као начелник Генералштаба, ја сам више пута у разговорима са командантима Кфора покретао то питање и они су увек говорили да је повратак наших снага предвиђен Резолуцијом, али да је то политичко питање и да треба да се решава на политичком нивоу. Ево, сада је наша власт то покушала да реши на политичком нивоу и они су то одбили. Тиме преузимају додатну одговорност за све што се догађа“, истиче генерал Крга.
Присуство српских снага безбедности на КиМ за српски народ би значило много у психолошком смислу, надовезује се Миливојевић.
У политичком смислу, то би значило потврду да је КиМ међународни протекторат, а не нешто друго. А када се говори о присуству српских снага безбедности на граничним прелазима, мисли се да граничним прелазима Србије према иностранству, никако на административну линију између КиМ и централне Србије. Све ово би потврдило суверенитет Србије на КиМ. Зато је повратак наших снага и за Кфор, и за Запад неприхватљиво, наводи Миливојевић.
„Не ради се о томе да би то значило некакву уверљиву силу која би у том смислу била нешто значајна, него би то била потврда суверенитета Србије на територији Косова, потврда да је Косово у мандату УН. И то је суштинска ствар“, каже он.
Подсећамо, Кфор је одбио захтев Београда за повратак снага на Косово и Метохију, рекао је председник Србије Александар Вучић.
„Они су у свом пажљиво састављеном писмену, упућеном Влади Србије, који сам и ја добио, одговорили да сматрају да нема потребе за повратком Војске Србије на територију КиМ, притом се позивајући на Резолуцију 1244. Али они се нису позвали на део Резолуције, пошто немају право да одбију тај захтев. Они су се позвали на нормативну норму да чувају ред и поредак. Направили су још једну грешку“, рекао је Вучић.
