ВИРУСОЛОГ ДР МИЛАНКО ШЕКЛЕР: Руска вакцина је безбедна

ИСКРА на Фејсбуку

фото: rs.sputniknews.com

Постоје многи разлози зашто је „Спутњик Ве“ квалитетна вакцина, каже микробиолог и вирусолог др Миланко Шеклер из Специјалистичког ветеринарског института из Краљева. Првенствени разлог је то што је рађена на познатој платформи и принципима који се користе већ пола века – на аденовирусу као вектору, носачу других антигених делова вируса.

У науци се начин на који на који је направљена вакцина „Спутњик Ве“ (Sputnik V) користи око педесет година и чак су издвојени одређени сојеви аденовируса које користи центар „Гамалеја“, наводи др Шеклер.

Руска вакцина стимулише оба имунитета

„Јасно је да су то сојеви који су у литератури преовладавали као најбољи кандидати за векторски део вакцине, с обзиром на њихове особине, да се врло лако може исећи део гена који је потребан да се избаци да би се скинула патогеност. То је релативно једноставно, тако да сам аденовирус не утиче штетно на организам и онда се, опет релативно једноставно, може убацити други део геномске информације другог вируса, који онда врло лепо презентује у организму“, наводи он.

Читав свет ради на развоју вакцина заснованих на аденовирусима и има много радова о томе. Наш саговорник наводи пример др Јагоде Игњатовић из Аустралије, која је још 2003. направила вакцину против коронавируса за живину на платформи аденовируса.

„Многи аргументи су јасно и недвосмислено указали на то да је, под један, безбедна вакцина. Друго, одличан је  стимулатор и хуморалног и целуларног имунитета, што је врло важно зато што, када је реч о хуморалном имунитету, не можемо само да се ослонимо на антитела. Пошто њих лакше меримо, сви причамо о томе, а врло је важан, можда много важнији за вирусне инфекције, целуларни имунитет, који обухвата тачно одређену стимулацију, умножавање појединих ћелија лимфоцита, које ефикасно попут чувара трагају за вирусом као да имају његову слику“, објашњава Шеклер.

Нови модел на старој доброј шасији

„Спутњик Ве“ сасвим сигурно стимулише оба имунитета, док остале тренутно актуелне вакцине, свака на свој начин имају проблеме, додаје наш саговорник – углавном се ослањају на хуморална антитела, што би значило да се против вируса боре само једном руком.

Исти произвођач који је направио „Спутњик Ве“, направио је и вакцину против ебола вируса која функционише на истом принципу, што је једина таква вакцина регистрована у свету. То је олакшало брзину производње вакцине против ебола вируса. Због тога Шеклеру брзина производње „Спутњика Ве“ не смета, с обзиром да су руски научници имали готову платформу аденовируса.

„То би било слично томе као када би произвођач аутомобила сваке године избацивао нови модел, али је шасија у потпуности иста. Он мења облик фарова и шкољке, боју и материјал пресвлака. Али то је небитно; оно што је витални део аутомобила је остао исти. Мене је вакцина подсетила на то – све је постојало и зато је било тако брзо. Ово остало не улива ми толико научних података и доказа да ће бити тако ефикасне“, закључује Шеклер.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.