Срби на северу Косова живе у условима који су релативно достојанствени, нема ту ничег наопако… Имају своја права али на дужи рок морају да буду интегрисани у систем косовских Албанаца, рекла Фон Крамонова
„После састанка на северу Косова са српском мањином јасно је да морамо да интегришемо просветни систем, здравствени систем, полицију и тако даље и за то је потребан институционални оквир. Било каква врста асоцијације или заједнице биће неопходна“, казала је у Дану уживо Виола фон Крамон.
„Ја сам иначе причала са неким представницима српске мањине на северу Митровице, мислим да је тачно, тензија расте и морамо све то да узмемо озбиљно и морамо да се још више потрудимо ми из Европске уније али и влада Косова. Морају да се више потруде да досегну до тих људи, не само до Српске листе, већ до свих да би се ти људи осећали интегрисаним“, казала је известитељка Европског парламента за Косово Виола фон Крамон за Н1.
На питања о најавама, са једне стране, укључујући и од ње саме, да преговори воде ултимативно до признања Косова, док са друге, српски државни врх наглашава да неће признати независност Косова, Крамон није одговорила конкретно, споменувши ипак, да јој је „тешко да замисли премијера Косова уколико бисмо ушли у преговоре у којима би на крају државни статус Косова био доведен у питање“.
„Али није на мени да одлучујем о томе овде у студију. На обе је стране да о томе одлуче, на ту тему. Ја бих то оставила као отворено питање, али претпостављам да сви који реалистично гледају на ове преговоре, могу да очекују да је исход нека врста признања, или прихватања статуса кво – или-или“.
На питање о Заједници српских општина, она тврди да „не би давала савете“ руководству у Београду и Приштини, јер се ради о „осетљивом“ питању, додајући да је косовска влада ратификовала у Ахтисаријевом плану да се обавезују на „неку врсту удружења или асоцијације за општине“.
„Не бих рекла да је то фиксно решење, али то је нешто у вези са чим оба лидера морају да се договоре, али то стоји у Ахтисаријевом плану и то је услов за преговоре“, додала је Фон Крамон.
Не може да потврди притужбе на појачавање националистичке реторике у Приштини јер „не разуме албански“
На питање о њеним утисцима о животу Срба на Северу након њене недавне посете, ова известитељка каже:
„Срби на северу Косова живе у условима који су релативно достојанствени, нема ту ничег наопако, али оно што они перципирају као неки тон који се мења, можда нека националистичка реторика према њима – ја то не могу да потврдим јер не разумем албански језик… Али свеједно, мислим да је важно за владу, за Северну Митровицу да не допусте да се појача или продуби тај етнички јаз, или повећа та тензија, било какве тешкоће да ескалирају. Ја се још увек надам, да све мањине, не ради се само о Србима, јер има других мањина, да се свим мањинама на Косову гарантују нека права, и да имају места у парламенту Косова… Сви они имају своја права али на дужи рок морају да буду интегрисани у систем косовских Албанаца“.
О томе да ли ће се Србима на Косову и гарантовати права, ова европска посланица каже да су она „већ загарантована“, али да су „замерке“ Срба да „нека документа нису преведена“, „неки говори политичара нису преведени на српски језик“.
„Морамо то узети у обзир. Има ту неких различитих ствари, али свеједно, они имају иста права, имају своје школе, установе, али, као што сам већ рекла, на дужи рок – то све мора да буде интегрисано у систем косовских Албанаца“, нагласила је.
Виола фон Крамон оценила је у Дану уживо на Н1 да ће предстојећи избори у Београду и Приштини утицати на Бриселски дијалог, као и да ће оба лидера, Александар Вучић и Аљбин Курти, до завршетка избора бити веома опрезни у потезима према бирачима када су у питању преговори, али се нада да ће након избора доћи до напретка у дијалогу.
Из Н1 подсећају, да се наставак дијалога Београда и Приштине очекује у септембру у Бриселу.
„То је јако дуг процес и видимо да у обе земље имамо изборе. У том периоду јако је тешко за домаћу публику да пристане на неке дубље реформе или веће промене. У том погледу видим да постоји напредак. Оба лидера се састају, и ја би то назвала успехом. Морамо да видимо да ли напредујемо, и ми у ЕУ бисмо желели да то буде брже“, навела је она.
Процењује да ће и Вучић и Курти бити веома опрезни због предстојећих избора, као и да ће после избора доћи до „лакшег периода за овај дијалог“.
„Очекујем од Вучића и Куртија да покажу лидерство, јер оба лидера имају знатну подршку у парламенту и код бирача… Циљ преговора није да се постављају предуслови и да се каже шта се од неког жели и очекује, већ да се погледају појединачни кораци и резултати. Ја се надам да су обојица лидера посвећени евроинтеграцијама, и да знају да то није лако, али је могуће и то води до успеха… Претпостављам да сви који реалистично гледају на ове преговоре могу очекивати да је исход нека врста признања или нека врста прихватања статуса кво“, навела је Виола фон Крамон.
За Куртија је рекла да је нова особа на функцији премијера, да има амбициозне домаће планове, као и да жели да рашчисти са старим навикама и старим обрасцима корупције.
Коментаришући Вучића, каже да у Србији не видимо реформе на домаћем плану, као и да је потребно да дође до реформи и до напретка у сектору правосуђа и тужилаштва.
„Влада све то зна, али морамо да проширимо перспективу када је реч о плурализму, медијским слободама опозиције… Уместо тога, сужава се простор за активисте, за опозицију, за невладине организације и независне медије. И то је битно када је реч о евроинтеграцијама Србије.
Фон Крамон је истакла да је Европска унија донирала велику суму новца обнову многих институција у Србији, али да Влада Србије не говори јавно о томе, као и да јој није јасно због чега је то тако.
„Пуно тога инвестирамо у Србији, јер сматрамо да је Србија важан фактор за интеграцију региона. Србија има најјачу економију у региону, тако да је наш интерес да се та трансформише заједно са српским властима“, истакла је она.
Поменула је и пожар на депонији у Винчи и навела да је било „занемаривања еколошких проблема у земљи“, као и да је „све то било на уштрб здравља грађана“.
Опрема: Стање ствари
(КоССев/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 10. 8. 2021)