Велики повратак Турске на Балкан: Албанци на Косову постају упориште силе са Босфора

Последњи потези Турске према Косову и Метохији показују да ова држава не само да жели да појача своје позиције у региону већ су и порука да је за Турску КиМ не само традиционално упориште, већ и упориште у перспективи. Албански фактор постаће турско упориште на Балкану.

Овако на вести да ће турски генерал у септембру преузети команду над међународним снагама на КиМ реагује некадашњи дипломата и спољнополитички коментатор Зоран Миливојевић. Јер, именовање турског генерала долази након што је Турска, на захтев НАТО почетком јуна послала појачање трупама Кфора и након што је пре неколико дана продала дронове „Бајрактар“ и противоклопне системе приштинском режиму.

Албански фактор као упориште турске балканске политике

Не треба заборавити да је Турска била међу првима која је признала самопроглашену косовску независност и да Балкан у њеној спољнополитичкој стратегији игра значајну улогу, напомиње Миливојевић.

„На овај начин Турска, рекао бих активним односом представља конкуренцију ЕУ, пре свега Немцима који се противе њиховом уласку у ЕУ. Турска сада преко Балкана и преко Косова пројектује свој стратешки наступ на европском простору. Тако би да убудуће требало рачунати на то да ће албански фактор и Косово бити упоришна тачка турског наступа на овом простору“, сматра он.

Када је реч о војнобезбедносној компоненти међународних односа, Турска постаје доминантан фактор на Балкану, што је важно за касније ширење политичког утицаја, додаје наш саговорник.

Све ово требало би да води ка преиспитивању српско-турских односа – очекује се да Турска објасни своје потезе. Миливојевић подсећа да је Србија упутила ноту турској амбасади у Београду поводом продаје дронова Приштини у којој се објашњење и захтева.

„Они говоре о комерцијалном послу. Међутим, продаја дронова нема везе са комерцијалним пословима, јер је директно уперена против међународног права и Резолуције 1244 и против обавезе Турске. У том смислу, Србија има резерве и у наредном периоду биће неопходно да се са Турском неке ствари разјасне“, објашњава Миливојевић.

Турска попуњава простор који напуштају САД

Са друге стране, Србољуб Пеовић, стручњак за политику Турске из Института за европске студије, сматра да је на последње потезе Анкару мотивисао Вашингтон, који жели да се растерети ангажмана на Балкану, како би се окренуо Пацифику.

„Што се Турске тиче, она то користи како би постала што битнији стратешки играч на Балкану, будући да је Балкан један од главних вектора њеног деловања. То је и разлог зашто је Анкара пристала и да пошаље трупе и да преузме команду“, каже он.

На српско-турске односе последњи потези Турске вероватно ће утицати лоше. Ипак, турска политика, према Пеовићевим речима, није срачуната на то да привуче себи Београд или режим у Приштини; она рачуна какве ће последице по њу имати повећање утицаја у региону, без емоционалног фактора као кључног.

„Мислим да Турска не игра емотивно, него стратешки. Турска вероватно сматра да ће на Косову и Метохији моћи да оствари директнији утицај, поготово што је Косово у центру Балкана и што је и суседна Северна Македонија под великим утицајем Турске“, истиче Пеовић.

Турска је појачање Кфору послала након заоштравања тензија на Косову и Метохији, када је премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти послао специјалне полицијске снаге да заузму општинске зграде на северу Косова и Метохије, што је изазвало демонстрације српског становништва.

Према званичним подацима НАТО-а, од укупно 4.511 војника КФОР, 780 је из Турске, док је из Сједињених Америчких Држава распоређено 679 војника, а процене најављују да би до краја године број припадника турског контингента у снагама Кфора могао да достигне 1.000.

Већ у јуну, објављено је да ће Турска дати новог команданта Кфора, што је потврђено пре неколико дана. Међутим, изненађење је представљало допремање беспилотних летелица „Бајрактар“ за потребе Приштине, која и поред тога што нема право на војску, покушава да, уз помоћ НАТО-а формира војне снаге.