Међу могућим сценаријима је и учлањење Косова и УН без признања Србије, пишу Вечерње новости
Подела Космета, препуштање Србима и Албанцима да сами разреше чвор, или пак допуштање учлањења „Косова“ у Уједињене нације, без тога да га Србија призна за државу, могли би да буду елементи или пут до иновативног решења за косовско питање, оцењују стручњаци за међународне односе, после сусрета Александра Вучића и Емануела Макрона.
Како је српски шеф државе поручио из Париза, лидер Француске се “не плаши проналажења иновативних решења”, а на том путу, како се оцењује, савезник би могла да му буде Америка.
Упитан каква би то могла бити иновативна решења за КиМ, шеф дипломатије Никола Селаковић у уторак је рекао да „озбиљне државе у оваквим стварима не откривају своје планове и тактике”, али да је за Србију важна добра сарадња на линији Француска – САД.
„То је нешто што ће Србији моћи само да олакша ситуацију. Да ли драматично, онако како Срби желе и сањају? Не. Ствари треба постављати на реалистичне основе“, навео је Селаковић за РТС.
Сарадник Института за европске студије професор Слободан Зечевић каже за “Новости”, да иновативна решења могу ићи од онога што би било прихватљиво за српску страну, попут поделе Косова уз аутономију за СПЦ и манастире, а што Макрон хоће да саслуша и што не искључује, преко тога да се Београд не противи уласку “Косова” у Уједињене нације, а да га не призна, до опције која је за нас неприхватљива – да Косово признамо, а да нам се гарантује брз пут у Европску унију.
О могућности да Макрон преузме кормило у усмеравању даљег тока дијалога Београда и Приштине и да на неки начин у други план стави Берлин, наш саговорник каже да није искључена:
„Макрон жели да дође у први план, јер Французи сматрају да је Србија њихова пријатељска и партнерска земља и он би желео да има предност у односу на Немце. Исте намере Француска има и у Грчкој. Што се тиче дијалога са Приштином, нови државни секретар САД Ентони Блинкен има веома добре везе за Француском, у којој се и школовао и он би могао да буде веома близак са Макроном и француском владом. Уколико Макрон буде имао подршку Блинкена, Немачка би пала у други план при решавању питања КиМ. Ту свакако не мислим на генералну позицију Берлина унутар ЕУ“.
Коментаришући поруке које су се чуле из Јелисејске палате, Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику каже да ће се косовско питање решавати у координацији САД и ЕУ. Без обзира на очиту заинтересованост француског председника, она ипак сматра да то “неће ићи без Немачке”, што се како каже, могло видети и из обраћања Макрона, који је Немачку и Меркелову поменуо неколико пута.
Као једно од иновативних решења, Грубјешићева је за ТВ К1, навела пуштање Срба и Албанаца да пробају да проблем реше сами:
„До сада се није десило да српски представници и представници Косова седну сами да решавају проблем без посредника, медијатора, оних који седе у суседној соби. То би био огроман корак напред“.
За жаљење је одлука Косова да отвори амбасаду у Јерусалиму. Оно је означило ЕУ интеграције за свој приоритет и од њега се очекује да се понаша у складу са том обавезом – изјавио је Петер Стано, портпарол ЕУ.
Говорећи о могућим последицама по Приштину због повлачења овог потеза, Стано је навео да чланице ЕУ од „Косова“ очекују да се усклађује са политикама и принципима ЕУ, додајући да – ако не испуњавате постављене услове, онда не можете ни да сањате да ћете се икада прикључити ЕУ. На питање албанских медија како ЕУ реагује на то што се Србија обавезала да ће учинити исто што и Приштина по питању амбасаде у Израелу, Стано је навео да Србија још није кренула у том правцу, као и да ЕУ од ње има очекивања да постепено усклађује спољну политику са Бриселом.
Опрема: Стање ствари
(Вечерње новости/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 3. 2. 2021)