ВЕЋ ТРАЖЕ ДА УДАРИМО НА РУСИЈУ: Брисел и Вашингтон изнели очекивања да се Београд прикључи санкцијама против Москве

СРБИЈА се претходних година није усагласила ни са једном одлуком Европске уније која је ишла против Русије, одбила је да подржи неколико десетина таквих декларација Брисела и нема разлога да ту политику мења сада, када стижу захтеви да се прикључимо новом пакету санкција Запада против Москве.

Незваничне назнаке да се од овог курса неће одустати стижу и из врха српске власти, а у то су убеђени и саговорници „Новости“. Они очекују да ће притисци из Вашингтона и водећих земаља ЕУ „да одаберемо страну“ у украјинској кризи остати на појачаној реторици и да неће бити конкректних политичких потеза према Београду. Оцењују и да би било добро да у водећим западним центрима превагне став да не би било сврсисходно радикалним мерама према Србији отварати још један фронт у иначе компликованој глобалној политичко-безбедносној ситуацију и тако практично нашу земљу гурнути у руски загрљај.

За сада су се огласили из Вашингтона, одакле је поручено да САД верују да ће Србија стајати раме уз раме са ЕУ у поштовању међународног права да би се штитили мир, просперитет и стабилност широм региона. На питање шта очекују од Србије поводом руског признавања суверенитета Доњецка и Луганска, односно да ли би Београд требало да се прикључи санкцијама Запада, из Стејт департмента су дипломатски одговорили да „Вашингтон поздравља недавну изјаву председника Александра Вучића да Србија разуме значај поштовања територијалног интегритета Украјине“.

Портпарол ЕУ Петер Стано такође је поновио већ добро познату формулацију Брисела, а то је да се од држава у процесу приступања, укључујући и Србију, очекује да ускладе своју спољну политику са Бриселом, у овом случају са санкцијама ЕУ уведеним на, како каже, „руско кршење међународног права“.

Наша земља је током прошле године значајно подигла ниво усклађености са декларацијама ЕУ, али је остала доследна када је реч о мерама усмереним према Русији и Кини. Тако је одбила свих 17 докумената које је током 2021. усвојио Брисел, а тицали су се Москве или кризе у Украјини.

Питање прикључивања европским санкцијама Русији сигурно ће бити и једна од кључних тема данашњег састанка председника Вучића са амбасадорима земаља Квинте и шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом. Он је јуче поручио да је Русија својим одлукама о Украјини учинила корак ка кршењу међународног права и да је сада мало теже размишљати о безбедној будућности у Европи.

Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, каже за „Новости“ да би најбоље било и за политички Запад и за Русију и Украјину да се врате за преговарачки сто:

– Питање односа Србије према овој новој акутној кризи у Украјини је у том смислу мање важно. Ми нисмо страна у конфликту, не желимо да се о њему одређујемо, можемо само да понудимо добре услуге својим пријатељима и у Москви и у Кијеву и на Западу. Верујем да су тога свесни и једни и други и трећи и мислим да ће све остати на појачаној реторици и да неће бити конкретних политичких активности усмерених према Београду. Ако неко сматра да је сад тренутак да се на било који начин отвара ново жариште на Балкану, мислим да се вара.

И Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику, подсећа да је Србија и до сада била једина земља у Европи која није уводила санкције Русији након припајања Крима 2014. године.

– Сада је позиција Србије још захтевнија и изазовнија јер су од тада отворени преговори о приступању ЕУ, који подразумевају и усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком, укључујући и рестриктивне мере према трећим земљама. Став Србије је јасан и недвосмислен: поштовање међународног права, територијалног интегритета и суверенитета других земаља, укључујући и Украјину. С друге стране, уз подршку у решавању косовског питања коју Београд очекује од Москве као сталне чланице Савета безбедности УН, не треба заборавити да у енергетском сектору у потпуности зависимо од Русије. Зато је пре било какве одлуке потребно озбиљно промишљање о користима и трошковима. Србија јесте војно неутрална земља, али не и политички неутрална, јер са ЕУ води преговоре о чланству.

БРИСЕЛУ 33 ПУТА РЕКЛИ „НЕ“
ТОКОМ прошле године Европска унија усвојила је укупно 85 спољнополитичких декларација, за које је од држава кандидата за чланство и држава партнера тражила да их подрже. Од тог броја, Србија се ускладила са 52 декларације, док је одбила 33, углавном оне које су се односиле на Русију и Кину. То значи да је током 2021. стопа усклађености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ износила 61 одсто, за разлику од 2020, када је усклађеност била 56 одсто. Најнижа стопа поравнања била је 2017, када смо се ускладили са 47 одсто декларација ЕУ, а највиша 2015. године, када је та стопа била 66 одсто.

ВУЧИЋ: ИЗЈАСНИЋЕМО СЕ ЗА 48 САТИ, ПАМТИМО ДОБРО 1999.
– Ја сам за поштовање међународног права и признатих граница. Србија се добро сећа 1999. године и оних којима су данас пуна уста о поштовању међународног права, а тада нису причали тако. Разговарао сам са премијерком Аном Брнабић, Влада је у техничком мандату, али да не буде да се вадимо на техникалије, ми ћемо у наредних 48 сати изаћи са комплетним ставом о Украјини – рекао је председник Александар Вучић на питање како ћемо се поставити на захтеве САД и ЕУ да уведемо санкције Русији и додао да нам не пада на памет да будемо део неких ширих ратова.

Он је најавио да ће данас разговарати са представником ЕУ у Србији и представницима пет најмоћнијих земаља света:

– Наш став о поштовању међународног права и признатих граница се неће разликовати.

На питање како коментарише изјаве дела политичара из Србије да свакога дана трпи снажне ударце од светских и европских лидера, он је рекао да не зна како неки могу да уживају када им се напада земља:

– Примам ударце сваки дан, мала смо земља која је тучена сваки пут, чиме год су могли, и у првој агресији после Другог светског рата на територији Европе, без одлуке СБ УН. Трпим ударце, али ушао сам у ринг да чувам виталне интересе наше земље. (С. С. Р.)

ВУЧЕЛИЋ: ОПОЗИЦИЈА ПРИЖЕЉКУЈЕ ДА СРБИЈА ИЗАБЕРЕ СТРАНУ
ОВО су само последице рушења равнотеже снага управо на Косову и Метохији. Омогућили су групи терориста да створи државу и помогли им агресијом. То је председник Александар Вучић прецизно и рекао, да су криве САД, Велика Британија и Немачка. С друге стране, овдашња опозиција стрпљиво чека. Имате једно ликовање, пошто чекају да виде шта ће сада Вучић између чекића и наковња да уради. Они чекају и виде да је Србија у неприлици.

Тако је главни и одговорни уредник „Новости“ јуче коментарисао догађаје у Донбасу који се рефлектују и на домаћу политичку сцену. Гостујући на ТВ Прва, он је подсетио да је Ђиласов кандидат за председника Србије Здравко Понош оценио да је недавна седница Савета за националну безбедност „беспотребна драматизација“.

– Замислите да неко сматра беспотребном драматизацијом некролог међународног и безбедносног права који је почео иначе на примеру Србије и разарања Југославије – казао је Вучелић.

Он је навео и да опозиција третира само западне земље као велике силе, али не и Русију.

– Ако морамо да будемо опрезни и у односу на западне велике силе, морамо да будемо опрезни и у односу на Русију, која је ојачала. Они као да прижељкују да је сада тренутак да се оде на једну или другу страну и да се направи штета Србији и Вучићу. Сада траже да се осуде Путин и Русија, да се придружимо санкцијама ЕУ. НЈих не занима то што Србија нема морално право да се икад придружује било каквим санкцијама. Србија је прва у савременом добу била изложена санкцијама.

Вучелић је казао и да тренутна криза сведочи о страшној неодговорности европских политичара:

– Европа је пала у руке прилично инфериорних људи и личности, који су дозволили да се усред континента, у Украјини, створи рат. Тешко је рећи да ли ћемо видети наследника Меркелове. Она је била велики канцелар, али је пропустила прилику да успостави добре односе између Русије и Немачке.