Борд извршних директора ММФ-а потврдио је на данашњем састанку у Вашингтону позитивну оцјену Србији након треће ревизије аранжмана.
Комплетирање треће ревизије ставило је Србији на располагање укупну суму од око 627 милиона евра, док је укупна вриједност трогодишњег програма око 1,2 милијарде евра.
Предсједавајући у Борду извршних директора ММФ-а и заменик директорке те институције Мин Жу рекао је тим поводом да програм са Србијом даје добре резултате.
„Економија наставља да се опоравља, на бази јачања јавних финансија, рјешавања структуралних слабости и унапређивању пословне климе“, рекао је Жу и упозорио да, међутим, ризици остају.
Према његовим ријечима, посвећеност пуној имплементацији програма је неопходна како би се постигли циљеви и одржала макроекономска стабилност, успоставила одрживост јавног дуга и ојачао потенцијал за раст.
Како је рекао, фискални резултати који су бољи од очекиваних за ову годину дозвољавају да се ријеше нагомилане обавезе из прошлости, али и скромно и таргетирано повећање плата и пензија у 2016. години.
Истовремено, да би се окренуо тренд јавног дуга, и да би он кренуо да се смањује, захтијева структурално прилагођавање од око 1,5 одсто БДП-а у 2016. и 2017.
„У том смислу, друга фаза оптимизације јавног сектора мора да се припреми и да се примјени експедитивно“, рекао је Жу.
Према његовим ријечима, да би се побољшао потенцијал за раст Србије, пројекције јавних инвестиција морају да буду добро планиране, а приоритети одређени.
Жу је указао да то мора да има ослонац у студијама изводљивости и анализама фискалних ризика, како би се осигурало да ће ти пројекти допринети расту, без стварања прекомјерног јавног дуга.
„Фискална консолидација је обезбиједила простор за значајне монетарне олакшице“, рекао је Жу и додао да контекст нестабилног окружења захтијева опрезну монетарну политику.
ММФ је поздравио политику Народне банке Србије, која подразумијева режим циљане инфлације и флексибилног курса.
Жу је навео да је напредак финансијског сектора охрабрујући, те да су завршене специјалне дијагностичке студије највећих банака у Србији снажно допринијеле стабилности тог сектора.
Додао је и да ће стратегија за рјешавање ненаплативих кредита у Србији помоћи да се канали за кредитирање ослободе и да се смање рањивости.
„Имплементација и идентификација структуралних реформи је кључна за смањење фискалних ризика и подршку компетитивности и расту“, рекао је Жу, наведено је у саопштењу ММФ-а.
Како је рекао, то је важно због предузимања одлучније активности на имплементацији обавеза у области великих државних предузећа, посебно у области енергетике и саобраћаја, као и благовремено рјешавање предузећа у портфолију Агенције за приватизацију.
Власти у Србији већ су се изјасниле да желе да трогодишњи стендбај аранжман закључен са ММФ-ом буде из предострожности, што значи да немају намеру да повлаче тај новац.
Аранжман је закључен у фебруару ове године, а укупна вриједност трогодишњег програма је око 1,2 милијарде евра.