Вања Грбић: Србија без Косова – тело без срца, душе и живота

Не можемо да очекујемо да било ко у овој земљи прихвати да се оно што је најсветији део територије, културна, историјска, духовна баштина одузме од нас. Ми смо онда тело без срца, душе и живота. Сасвим је јасно да они који подржавају независно Косово желе да покрију сопствене злочине и нелегални рат који су направили, каже Вања Грбић за Спутњик.

Гостујући у емисији „Маша и …“ један од најбољих одбојкаша са ових простора свих времена Владимир Вања Грбић, открива шта га је навело да након завршене играчке каријере настави са усавршавањем и одбрани докторат, колико мотивације нам је неопходно на дневном нивоу у времену у којем живимо, али и како види прилике на светској политичкој сцени.

На питање, ко је у утакмици великих светских сила са једне, а ко са друге стране „мреже“, Грбић каже:

„Оно што се дешава, нажалост, исти је сценарио као што се десио и овде, код нас. Два брата су се потукла. И некако увек је потребна глупост младих момака који се не знају, који су једноставно прости и најобичнији, који се туку из не знам ког разлога, ни они сами не знају – за људе који се одлично познају, а који се не подносе. Ви суштински имате с једне стране неонацистичку војску која регуларно, годинама већ убија цивиле и цивилне циљеве, где је последња кап која је прелила чашу била спаљених 80 људи у згради и тако даље, где је људска несрећа оно што се користи да би се добили сопствени поени“.

Наш саговорник, који је недавно боравио на Хиландару прокоментарисао је и вест о потенцијалном протеривању руских монаха са Свете Горе.

„Мени ово помало личи на рат против православља. Мислим да је то тотална глупост. Ударати на веру, религију или духовност је будалаштина. Исто као што је био овај напад на Кијевско-печерску лавру. То је будалаштина. Имам искуство из мог села, из Клека. Када су дошли досељеници, била је ту стара швабска црква, њих петорица су скинула звоно са цркве. Никоме нису преживели мушки потомци. Мржња је нешто што није са овога света. Треба да се волимо и поштујемо међусобно. Нама долази пуно ствари које су ненормалне, а које су, нажалост, на Западу постале сасвим нормална ствар, а које једноставно ја не могу да прихватим. Не би ме чудило да политика буде натерана да се прихвате одређених ствари, али заиста верујем да до тога неће доћи“, закључује Грбић.