Вања Грбић: На помен ЕУ и европских вредности добијем трипер и сиду истовремено; Добро сам их упознао, Србија нема шта тамо да тражи!

„Провео сам јако дуго времена у Европи да знам ко су и какви су и када ми неко помене Европску унију и европске вредности, добијем трипер и сиду у исто време“, изјавио је прослављени српски одбојкаш Владимир Грбић гостујући на Политиком спортском подкасту.

Легендарни Вања је истакао да Србија није место у Европској унији.

– Они су у ЕУ од јутра до увече сервирани пропагандом која се циљано сервира тако да од некога направе нешто што они желе. Што би рекао велики владика Николај Велимировић гдје си пошла Србијо, то нису твоје вриједности. То је нешто што је катастрофа и нешто што је тако какво јесте. Али не треба гледати ко су и шта су они, већ треба да гледамо какви смо ми. Да би схватили како је негдје, мораш да одеш тамо, живиш, радиш, једеш и спаваш са тим људима и тек онда можеш да схватиш какви су и шта су. А у међувремену се не трудиш да их убијеђујеш, већ једноставно својим радом и понашањем их натераш да те схвате – наручио је Грбић.

Он је подсетио да се током каријере у иностранству стално сусретао са предрасудама због припадности српском роду. Присјетио се чему је све био изложен у Италији почетком 90-их, када је избио грађански рат у Југославији.

– Гдје год да сам играо морао сам да се борим са предрасудама и да код људи разбијем предрасуде. Не причом, већ понашањем – примером. Отишао сам у иностранство 1992. у Италији. У то време је био рат у Хрватској. Одемо да играмо утакмицу у Скију, провинцији Вићенце и на метар од клупе дође навијач и крене да ми се дере иза леђа ти си убица, ти убијаш децу, ти си крвник, биједник, врати се тамо у твоју Србију… док два карабињера стоје и смију се. Могао сам да одреагујем тако и да будем онај за кога ме он сматра. Морао сам то да исијечем и да се бавим само тереном. У Модени 5.000 људи ми је пјевало узми ову воћку у руку Цигане, јер нас Италијани сматрају Циганима. Будете у ситуацији да у ресторану показују прстом ево га онај Србин Нису ме испровоцирали, јер сам научио да само гледам на оно што треба да радим на терену, без емоција – казао је Грбић.

Током НАТО агресије на СРЈ 1999. године Грбић се буквално нашао у улози амбасадора своје земље и народа у Италији у којој је, баш као и на цјелокупном Западу, сервирана „истина“ о злим и крволочним Србима.

Евоцирао је Вања моменте када се пред цјелокупном италијанском јавношћу борио да се чује српски глас у једноумљу натопљеној Италији.

– Био сам први пут у емисији порта порта Бруна Веспе са тадашњим нашим амбасадором у Италији Миодрагом Лекићем на почетку бомбардовања. Пред крај конфликта звали су ме поново у емисији са Аном Оксом, мис Албаније те године која је са Косова, пет представника највећих новинских кућа и тадашњег председника Масима Далема и Силвија Берслусконија који је био вођа опозиције. Ана Окса, коју је Пацоли киднаповао и одвојио од деце и која је имала наступ на Олимпику за помоћ деци са Косова је потегнула причу како Милошевић убија децу на Косову, како нема доктора итд… Тада сам јој реплицирао „Ви сте били у Београду на концерту , али немојте лагати – нисте изашли нигдје из хотела. Нисте били на Косову, информације које су Вама сервиране знамо одакле долазе. Не можете Ви учити мене шта се дешава у мојој земљи. Начин на који Ви желите да решите проблем је тај да на Косову неће остати нико, а ми овде причамо како да се обезбеди суживот. Држите се Ваша музика и микрофон, јер испадате глупи и наивни“ – навео је Грбић и додао:

– Онда сам се окренуо Далеми и упитао га једно питање. Како објашњавате одлуку НАТО-а да без дозволе СБ УН-а и без објаве рата нападне једну суверену земљу у Европи? Али само да ми дате правни одговор без позивања на хуманитарну катастрофу? Ми причамо овдје о нечему, а не причамо о 1995-ој и Црнцима који су н…..и од стране полиције у САД, о Сјеверној Ирској, Чеченији… Јесу ли у Хрватској и Босни само њихова дјеца страдала. Ваши политичари су ишли да се сликају са њима у униформама са стране Зенги и ових других. Мислите ли да српска деца нису гинула тамо? Шта ћемо да радимо са 500.000 Италијана који су протерани из Истре и у том тренутку само видим главе које почињу да иду горе -доље, јер ја знам шта њих боли. Мислите ли да на Косову гину само албанска деца? Јесте ли чули за случај Мартиновић и многе друге који су заташкавани. Само ми одговорите како правно оправдавате акцију НАТО-а против Србије? У том тренутку Далема, сатјеран у ћошак, покушава да се повеже на хуманитарну катастрофу, али без да је директно помен. Ја му кажем – само правно и видим како ми Бруно Веспа одмахује главом и моли ме да престанем. Они (Италијани) морају тако да се понашају, зато што ће бити Либија уколико не раде онако како треба. Њихов садашњи дуг је 3.000 милијарди евра и задужени су преко главе – рекао је Грбић.

Како истиче, у том тренутку није био спортиста, већ амбасадор своје земље.

– То су тренуци у којима ви као спортиста више нисте на терену који познајете, већ сте на непознатом терену где морате да одреагујете на адекву.