УЖИВАЛИ У – СЛОБОДИ: Волимо Београд, али наше Косово још више

Одушевљени Храмом Светог Саве, намештајем у Скупштини града, а највише слободом. Српски премијер им је испунио и највећу жељу — да посете стадион „Маракану“.

Двориште у Толстојевој 2 у Београду, познатије као Клуб посланика, одзвањало је од дечије граје, цике и вике. Окупирало га је око 100 малишана са Косова и Метохије, углавном из Клокота и Витине који су допутовали у дводневну посету Београду.

Већина њих је први пут у главном граду Србије, а најјачи утисак на њих је оставио Храм Светог Саве. Ако не рачунамо чињеницу да су сви од реда рекли да уживају у — слободи. Друга највећа жеља им је била да виде стадионе „Маракану“ и „ЈНА“, што им је премијер Србије Александар Вучић, једним телефонским позивом и омогућио. После тога, уследило је опште одушевљење, аплаузи и поскакивање од среће — барем дечака.

Девојчице су биле фасциниране старинским намештајем у Скупштини града, али и градском вревом.

Јован Спасић из Клокота, будући трећак, за успомену из Београда купио је — крст. Ноншалантно каже да му је ово ЧАК трећи пут да је у Београду, па је другарима послужио и као искусан „туристички водич“.

Мали Дејан Драгић стидљиво мрмља себи у браду да је „у Београду најлепши ЗОО врт“, а онда подигне поглед, погледа право у очи и дода: „Али, код мене кући је лепше него у Београду“.

Одликаш, Адријана Цветковић из Грнчара одушевила се експонатима у Скупштини града, намештајем из доба Карађорђевића.

„Нисам размишљала да ли бих волела да живим у Београду“, каже она.

Њена другарица Доста Стојковић, будући осмак, која је други пут у животу у Београду, сматра да је

„све овде лепо“ али да „не зна да ли би дошла овде да живи“.

Оно што ову децу спаја није само да је већина њих први пут у Београду, већ и чињеница да никада нису били ни у Приштини.

Ако их питате да ли би волели да виде и Приштину, углас кажу — да.

На провокације албанских вршњака кажу да не обраћају пажњу. До школе путују делом и кроз албанску средину, али немају полицијску пратњу. Углавном, кажу, у аутобусу буде неко од наставника.

Стефанија Кочић, Јована Милкић и Невена Милић, седмакиње и осмакиње из места Биноче, кући време проводе играјући фудбал и тенис.

Једна од њих каже да у последње време има провокација, али да се труде да избегавају да „наседају на њих“.

Заштићени у прелепом дворишту здања у Толстојевој, деца су била незаустављива. Завирила су сваки жбун, играла тенис, покушавала да ухвате капљице воде са фонтане… Била су слободна.

Премијер Србије Александар Вучић, који је дошао да се сретне са њима, поделио им је поклоне, а од њих је добио икону Свете Петке, заштитнице Витине.

Српски премијер је деци поручио да не забораве да је Београд њихов главни град, а њихову наклоност је за сва времена „купио“ тиме што им је омогућио да оду на стадион „Маракану“.

Вучић је рекао да је срећан што су малишани посетили свој главни град и што га толико воле.

„Задовољан сам што се сви овако снажно држе заједно и што учитељи и наставници овако лепо васпитавају децу. Није лако живети у Партешу, ни у Клокоту, ни у Биначу… Али то показује њихову љубав према Србији. Оно мало што можемо за њих да учинимо, увек ћемо чинити и увек ћемо тај део територије сматрати делом Србије, у складу са Уставом“, рекао је Вучић.

Наставница Гордана Фатић 32 године предаје у Основној школи „Свети Сава“ у Клокоту, каже да школу похађа око 105 ученика.

„Данас су овде деца из више села, ученици од првог до седмог разреда“ објашњава она, и сама сретна што децу види да весело и слободно трче по дворишту.

А, да! Ниједно од њих није прошло улаз у ово здање, а да није рекло „Добар дан“ и „Хвала“.

Тагови: Београд, Деца, Косово и Метохија, Природа, Уживање