Уз Србина и у рату и у миру: Како је шајкача постала наш симбол?

Од свог настанка, шајкача је била верни пратилац оних који су на првој линиј бранили земљу и народ

Поред тога што је препозната као српска национална капа и саставни део народне ношње, шајкача у нашем народу има дубоку историјску и ратничку симболику.

Са њом на глави, српски војник је прошао кроз два српско-турска рата (1876-1878), српско-бугарски рат (1885), Балканске ратове (1912-1913) и Први светски рат (1914-1918).

Носио ју је по снегу, киши, сунцу, у свим временским условима. У зависности од годишњег доба, мењао је врсту униформе и обућу, али капу никада. Шајкача је у свим временским, ратним и мирнодопским условима красила његову главу.

Након толико славних страница савремене историје које је шајкача исписала, логично се намеће питање, како је ова капа постала део српске војничке униформе?

ПУТ ШАЈКАЧЕ ОД КНЕЗА МИЛАНА ДО ВРС

Кнез Милан Обреновић остао је упамћен као један од највећих реформатора српске војске. Поред кадровских реформи, и визуелни аспект војске је претрпео велике промене.

Његовом уредбом из 1870. године, српској униформи (војничкој и жандармеријској) придодата је тзв. шајкашка капа (службени назив), која ће временом стећи популарност под скраћеним називом – шајкача. Она је била суро-плаве боје, намењена редовима и подофицирима.

Устаљено је и веровање да је шајкача добила назив по руском називу за галеба (чајка), јер изгледом подсећа на галеба у лету.

Након династијске промене у Србији, мења се и изглед војске. Уредбом врховног команданта краља Петра Првог Карађорђевића, српска војска међу првима у Европи уводи униформу сиво-маслинасте боје, која ће у будућности (п)остати главна асоцијација на шајкачу.

Под таквом капом, српска војска је у Балканским ратовима (1912-1913) осветила Косово и уписала величанствене победе на Куманову и Брегалници.

Само годину дана касније, шајкача је на српској глави издржала најтежу буру у дотадашњој историји Србије и човечанства – Први светски рат. У планетарном сукобу, шајкача је однела победу над тројним непријатељем, исписавши најсјаније странице војне историје на Церу, Колубари, Кајмакчалану и Добром пољу.

У послератном периоду носили су је многи српски домаћини, као сведочанство учешћа у ослободилачким ратовима (1912-1918), а војска новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ју је задржала као саставни део униформе.

По слому државе почетком Другог светског рата, шајкача је била присутна и у партизанском и у четничком покрету. Разликовала се једино по симболима.

Последња званична употреба ове капе у војним оквирима забележена је формирањем Војске Републике Српске 1992. током грађанског рата у Босни и Херцеговини. Њени регрути носили су шајкачу на церемонији полагања заклетве.

По завршетку рата 1995. године, регрути су на свечаним церемонијама шајкачу заменили беретком, носећи је све до расформирања ВРС 2006. године.

Оно што је главно обележје шајкаче кроз историју, јесте чињеница да се ни пред ким није скидала, ни пред краљем. Осим у једној ситуацији – у цркви, пред Богом.

 

Извор: Новости