Уводе нам „трећи пол“ и укидају маме и тате: Запад намеће диктат у име заштите осетљивих група

ДА ли ће у скорој будућности и у Србији бити забрањено коришћење термина „мама“ и „тата“, „даме“ и „господо“, или било какво обраћање које би указивало на то да, откако је света и века, постоје само два пола, мушки и женски?

Судећи према изјавама наших стручњака, тај дан није близу, али се може очекивати да ће европске институције, којима желимо да се придружимо, од нас тражити да се прилагодимо овим, у многим земљама прихваћеним стандардима „родне равноправности“. Полемику о наметању другачијих вредности од оних традиционалних и већински прихваћених у нашој земљи, недавно је опет покренула одлука једне стране компаније, да на захтев трансродних особа са својих производа скине ознаку за женски пол. Многи сматрају да се иза „друштвено одговорног“ пословања крије маркетиншки потез, док други наглашавају да је ово још један атак Запада на породицу, којим се руше традиционални обрасци, а у којима нема места ни за какав „трећи пол“.

С друге стране, председник Русије Владимир Путин одбацио је током недавне расправе о руском националном идентитету, на састанку саветодавног тела Кремља, замену традиционалних породичних структура замишљеним „напреднијим“ примерима са Запада.

– Рекли сте да се реч „мајка“ не може заменити. Испада да можда и може. У неким земљама заменили су је речима „родитељ број један“ и „родитељ број два“. Надам се да се то овде никада неће догодити – истакао је Путин.

Саговорнике „Новости“ питали смо да ли мисле је наше друштво спремно за овакве радикалне промене и да ли оне неминовно долазе, без обзира на то да ли ће их прихватити већина грађана.

Према мишљењу психотерапеута Зорана Миливојевића, ниједно традиционално друштво не прихвата лако било шта што му се намеће.

– Мени је незамисливо да грађани Србије пристану на формулу „родитељ 1“ или „родитељ 2“, уместо речи „мајка“ и „отац“ – наводи Миливојевић. – Сасвим је разумљиво да се НВО баве заштитом мањинских права и залажу за овакве промене, јер су на себе преузеле заштиту осетљивих група. Ту је и један део елите који себе сматра космополитским и прозападним, и они заједно врше притисак на државне органе да промене неке праксе. Али, истовремено, верујем да ће велика већина бити против тога, јер не види разуман разлог да се мењају ни термини, ни односи у породици.

Када је реч о укидању ознаке за женски пол, Миливојевић сматра да компаније покушавају да уваже права осетљивих група и да их не увреде, а да се иза тога крије страх од губитка профита.

– Намећу се као првоборци за вредности и права, јер су социјалне мреже пуне оних који су спремни да своју политичку исправност докажу тако што ће „линчовати“ сваког за кога сматрају да је угрозио неку од ових, осетљивих мањинских група – сматра Миливојевић.

Стручњаци привржени традиционалним обрасцима верују да би овакве промене и родно неутрално друштво били погубни по породицу и вредности српског народа.

– Нарочито је погубна идеја родно неутралног васпитања, где дете васпитавате тако да нема пол, да је неколико дана мушко, а неколико дана женско, очекујући да ће оно, када довољно одрасте, изабрати род у којем се најбоље осећа – објашњава Миливојевић. – Како ће та родна збуњеност да утиче на породицу, заједницу, можемо лако да претпоставимо.

С друге стране, доцент др Зорица Ивановић са Филозофског факултета у Београду сматра да увођење неутралног термина „родитељ“ у институције западноевропских друштава представља велику новину и промену и у том смислу захтева даље праћење.

– Захтева и истраживање, али и прецизност када се говори о укидању термина „мама“ и „тата“, да се не би стекао утисак да је свака њихова употреба упитна – објашњава доц. др Ивановић. – У нашем друштву брак између особа истополне сексуалне оријентације није озакоњен, као ни њихово родитељство, тако да је расправа о њиховој дискриминацији на нивоу употребе сродничких термина у школама и другим институцијама тренутно беспредметна.

Наша саговорница није сагласна са констатацијом да овакве промене уздрмају јавност само у земљама које важе за искључиво традиционалне, као што је наша, већ расправе постоје и у „освешћенијим“ земљама, попут Француске, где су ове промене заживеле.

– Друго је питање да ли је аргументација валидна. Ради се о врло значајним променама, и претпоставка да се само код нас јавност тим поводом покрене и узбурка може да представља један вид „аутобалканизације“ – каже доц. др Ивановић. – Оно што недостаје јесу расправе које се не би одвијале само на друштвеним мрежама. Теза о урушавању породице се у нашем друштву често појављује када долази до промена традиционалних породичних облика и појаве нових.

МАЊИНА ГЛАСНИЈА ОД ВЕЋИНЕ

– УВЕК је онај ко се сматра угроженим, дакле, припадник неке мањине, највише мотивисан да нешто промени – објашњава Миливојевић. – Ако се томе придодају и средства којим се подржавају овакве иницијативе, онда су они и најгласнији. Већина је уљуљкана у садашње стање, сматра да ће оно трајати, тако да по правилу реагују онда када је већ касно, када је друштвена промена пустила корен.