УВЕЗЕНО 7.000 ТОНА: Домаћи кромпир би могао да заврши на депонији због увоза, пољопривредници траже решење

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Произвођачи кромпира суочили су се ове године са ниском откупном ценом, због којих ће многи смањити сетву. Сматрају да ће због увоза око 7.000 тона, управо та количина домаћег кромпира завршити на депонији. Држава се укључила у решавање тог проблема.

Пут кромпира до тржишта породица Радојичић мора да пробија и кроз снег. Само део једногодишњег рада успели су да продају. Горанов отац од октобра на пијаци у Београду продаје кромпир.

„Спава у никаквим условима, спава у комби возилу у четири лима“, каже Горан Радојичић из Катића

У подножју Мучња и породица Грковић има муку са брдом непродатог кромпира.

„Како може пољски пољопривредник да пласира кромпир, или холандски, или немачки у Србију. Зашто ми не можемо тамо? А ми у Европи можда имамо најздавију храну“, истиче Видан Грковић са Мучња.

Министар пољопривреде ангажовао се у решавању проблема да домаћи кромпир нађе пут до болница, студенских мензи, али и трговинских ланаца, попут „Лидла“.

„Они имају чак неке предлоге да срспки кромпир извозе у своје објекте ван територије Србије. То је за нас у овом тренутку од круцијалне важности. С друге стране ограничићемо у сезони, то је пре свега децембар и јануар, увоз кромпира. Увешћемо неке намете“, каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Произвођачи траже системско решење

Произвођачи сматрају да држава може системски да предупреди овакве проблеме контролисаним увозом али и субвенцијама какве имају произвођачи у земљама региона.

Тиме би се могло озбиљније парирати у тржишној утакмици, у којој такву подршку немају ни у јединој кооперативи за кромпир, која окупља педесет произвођача из Моравичког и Златиборског округа.

„У Црној Гори ми би имали неких 70 до 80 хиљада евра субвенција сваке године. Овако имамо нула динара. У већини великих трговинских ланаца нису директни добављачи произвођачи, него су то трговци и да се лако испитати шта је још позадина. То државне службе треба свакако да испитају и да поставе ствари на своје место“, каже Ратко Вукићевић, директор кооперативе „Агромобил“ Гуча.

Произвођачи окупљени у кооперативи из Гуче успели су да продају и овогодишњи род. Удруживање је једно од решења, али треба спречити и пропаст малих произвођача, поготово оних који гаје кромпир у изузетно тешким брдско-планинским условима.

РТС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.