Пут кромпира до тржишта породица Радојичић мора да пробија и кроз снег. Само део једногодишњег рада успели су да продају. Горанов отац од октобра на пијаци у Београду продаје кромпир.

„Спава у никаквим условима, спава у комби возилу у четири лима“, каже Горан Радојичић из Катића

У подножју Мучња и породица Грковић има муку са брдом непродатог кромпира.

„Како може пољски пољопривредник да пласира кромпир, или холандски, или немачки у Србију. Зашто ми не можемо тамо? А ми у Европи можда имамо најздавију храну“, истиче Видан Грковић са Мучња.

Министар пољопривреде ангажовао се у решавању проблема да домаћи кромпир нађе пут до болница, студенских мензи, али и трговинских ланаца, попут „Лидла“.

„Они имају чак неке предлоге да срспки кромпир извозе у своје објекте ван територије Србије. То је за нас у овом тренутку од круцијалне важности. С друге стране ограничићемо у сезони, то је пре свега децембар и јануар, увоз кромпира. Увешћемо неке намете“, каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Произвођачи траже системско решење

Произвођачи сматрају да држава може системски да предупреди овакве проблеме контролисаним увозом али и субвенцијама какве имају произвођачи у земљама региона.

Тиме би се могло озбиљније парирати у тржишној утакмици, у којој такву подршку немају ни у јединој кооперативи за кромпир, која окупља педесет произвођача из Моравичког и Златиборског округа.

„У Црној Гори ми би имали неких 70 до 80 хиљада евра субвенција сваке године. Овако имамо нула динара. У већини великих трговинских ланаца нису директни добављачи произвођачи, него су то трговци и да се лако испитати шта је још позадина. То државне службе треба свакако да испитају и да поставе ствари на своје место“, каже Ратко Вукићевић, директор кооперативе „Агромобил“ Гуча.

Произвођачи окупљени у кооперативи из Гуче успели су да продају и овогодишњи род. Удруживање је једно од решења, али треба спречити и пропаст малих произвођача, поготово оних који гаје кромпир у изузетно тешким брдско-планинским условима.