УСЛОВЉЕН ДА БУДЕ ПОД ЛУПОМ: Штедиша из Крагујевца „на длану“ америчких порезника

Када је прошле године у августу ушао у крагујевачку филијалу „Поштанске штедионице”, Љубиша Радуловић није ни сањао, како каже, да ће се обавезати да банку, па и америчке државне органе информише о свакој промени личних података. Планирао је да орочи одређену динарску суму на годину дана, а пристао је да обавести свог банкара и, евентуално, америчке порезнике о истеку личне карте или ако добије студентску, боравишну или радну визу у некој страној земљи.

Радуловић се, како каже, и данас каје што је испунио упитник FATCA, којим је овластио „Поштанску штедионицу” да све податке о њему прослеђује америчкој Пореској управи, и то не знајући да овај међудржавни споразум још није потписан. Будући да је већ сутрадан схватио да је, без икаквог правног основа, условљен да потпише овај документ, наш саговорник се вратио у банку, захтевајући да његово овлашћење буде поништено и да добије доказ да се његови подаци не користе и не „износе” из земље.

Ипак, шест месеци након овог догађаја банка није одговорила на захтев свог клијента. У међувремену Радуловић је писао Народној банци и Министарству финансија који му нису одговорили, као и поверенику за заштиту података о личности. Јавни тужилац је одбацио његову тужбу, а Радуловић се на крају пожалио Суду части Привредне коморе Србије, како би барем добио извињење од службеника банке, јер је због њихове неупућености потписао спорни папир. Овај поступак није окончан.

Радуловић је, како каже, живео једно време у Америци, али нема њихово држављанство, нити зелени картон. Рачун који је имао у овој држави није активан већ 12 година. По америчким прописима, како истиче наш саговорник, уколико одређени рачун није активан пет, шест година, он се аутоматски гаси, а новац на њему остаје држави. Већ више од једне деценије Љубиша Радуловић нема никакве везе са САД.

– Осећам одговорност што сам одао личне податке без консултација са безбедносним органима државе Србије која ми је већину тих података дала. Држављанин сам само ове земље, наше службе су ми издале личну карту, имам пребивалиште у Србији и сигуран сам да банка не може да ми намеће овај вид „сарадње” са америчким службеницима – изричит је наш саговорник додајући да није материјално оштећен, али се осећа превареним, јер је његов потпис изнуђен због нејасне и неутемељене сарадње са FATCA заједницом. Запослени у банкама би, како каже наш саговорник, требало да буду стручни и да знају шта морају да захтевају од клијената, а шта могу да им представе као одлуку њихове слободне воље.

Као што је „Политика” већ писала, банке су, приликом отварања рачуна грађанима, понекад и без обавештења, „подметале” потписивање спорних овлашћења којима је требало да омогуће Пореској управи САД да проверава њихове рачуне. Испоставило се да су, у јулу прошле године, представници српског Министарства финансија потписали писмо о намери закључивања и ратификовања међудржавног FATCA споразума који би омогућио Пореској управи САД да проверава рачуне клијената, али само оних са америчким држављанством. Ипак, тај споразум је и даље на „дугом штапу”. Иако је његово усвајање најављено за крај прошле године, како сазнајемо, до данас није потписан, а надлежни истичу да ће овај правни акт „имати циљ успостављање организоване размене информација у циљу оптимизације наплате пореских прихода САД од њених пореских обавезника, а који поседују средства на рачунима који се воде у домаћим финансијским институцијама”.

У августу прошле године, повереник за заштиту података о личности упозорио је 14 банака које су условљавале клијенте да потпишу овлашћење о прослеђивању података САД да немају правни основ за прикупљање и обраду ових података, а поготово не за њихово изношење из земље.

Банкари су објашњавали да нису имали лоше намере, да се ишло „у сусрет новим прописима” и да прикупљене податке сигурно неће користити. После овог искуства и многих афера са откривањем личних података, грађанима остаје горак укус преваре у устима и осећај да свој идентитет све теже могу заштитити.

НБС: банкари у обавези да чувају тајност података клијената

Служба за односе са јавношћу Народне банке Србије, у допису „Политици” наводи да Закон о банкама не прописује прикупљање података за потребе извештавања америчких пореских власти и да „не постоји ни обавеза клијената да одобре да се подаци који се односе на њих саопштавају тим властима”. Надлежни су поновили да се сви лични подаци клијента, трансакције, стање на рачуну сматрају банкарском тајном. Службеници, ревизори или друга овлашћена лица која приступе подацима не смеју их саопштавати трећим лицима нити их користити противно интересу банке и њених клијената. Министарство финансија, кажу у НБС-у, у оквирима својих надлежности, води наведене активности у вези са применама одредаба FATCA споразума. Ипак, иако смо им почетком ове радне недеље упутили питања, представници Пореске управе и „Поштанске штедионице”, до закључења јучерашњег броја нису нам пружили објашњење о овом спорном питању.

Банке зазиру од реаговања САД

Милица Бисић, порески стручњак, објашњава да су САД веома озбиљне у намери да опорезују своје држављане који бораве у другим земљама и да је наметнула FATCA споразум многим земљама које су у обавези да доставе податке о свим америчким држављанима који имају рачуне у иностранству, како би опорезовале њихове приходе. Где год да се налазе и зарађују, својој држави морају да плате порез. „За озбиљно схватање овог споразума нису криве ни банке, ни наше власти, већ последице због евентуалног непридржавања прописаним правилима. Уколико банка одбије да достави податке о клијентима, америчким држављанима, цела групација може да изгуби могућност за трансакције са САД”, каже наша саговорница. Баш из страха због могућих последица српски банкари су пожурили да примене пропис који још није ступио на снагу, а формулар су подметали свима, па и већини клијената, која никада није имала никакве везе са Америком.

Тагови: Банка, Крагујевац, САД, Финансије, Штедња