Ускликнимо с љубављу! Шта Србији може да донесе – Универзитет Свети Сава

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Свети Сава и Ректорат

Српско високо образовање би кроз Универзитет Свети Сава добило јако квалитетну научно-наставну институцију на којој би се стицала важна знања из друштвено-хуманистичких наука. Та установа би се бавила и другачијим аспектима стручних питања, те би се у научном смислу одмеравала са осталим универзитетима, не само у Србији, већ и у свету.

Овако др Александар Раковић , научни саветник Института за новију историју Србије, коментарише заједничко настојање Владе Републике Србије и Српске православне цркве да оснују један нови, другачији универзитет. На седници Владе формално је започета сарадња и потписан Меморандум о разумевању, који је отворио пут стварању Универзитета Свети Сава. Према идеји његових твораца, он би представљао темељ синергије државних образовних стандарда и духовних вредности.

У потпуности подржавам оснивање Универзитета Свети Сава. О томе се у црквеним и научним круговима дуго причало, али је патријарх Порфирије први који је кренуо ка његовој реализацији и то је за сваку похвалу. Ово ће бити прилика да се прошире и продубе наставно-научне структуре нашег друштва, каже Раковић за Спутњик.

Отац српске школе

Друштвене мреже већ су препуне критика које самозвани атеисти износе не само поводом оснивања универзитета, већ и поводом самог његовог имена. Исти људи којима смета прослављање црквеног лица као школске славе сада се буне због тога што ће и један универзитет да понесе име првог српског просветитеља. Наш саговорник сматра дотле да је име ове нове високошколске установе сасвим адекватно.

С обзиром на то да је реч о црквеном универзитету, то је право име. Свети Сава је отац наше нације, наше Цркве и државности. Светосавље је идентитет који ми негујемо као фундамент нашег српског православља, тако да је то апсолутно адекватно име. То је вероватно и једино које је Српска православна црква могла да одабере за свој универзитет, а оно ће у јавности одавати један врло позитиван тон.

Хоће ли „Свети Сава“ радити по „Болоњи“’?

Сви универзитети у Србији морају да раде у складу са законима Републике Србије, па и овај који је још у повоји, објашњава наш саговорник. То подразумева да се прати болоњски принцип, уведен раних двехиљадитих година. Ипак, додаје Раковић, ако буде бар мало простора да се „Болоња“ заобиђе, то би требало и урадити.

По мом мишљењу, Болоњски систем је нанео штету нашем образовању и ако је икако могуће направити отклон од тог система, било би веома важно. Али све зависи од тога колико наши закони и прописи дозвољавају простора за такве измене. Уколико простор постоји, требало би отићи што даље од тих болоњских принципа.

„Светосавски“ наспрам „комунистичких“ универзитета

Универзитети не би требало да буду идеолошки обојени, међутим, код нас је то временом заборављено. Чак се може за одређене делове универзитета рећи и да су наглашено иделолошки обојени, истиче Раковић. То засигурно не би требало да буде тако, али, нажалост, јесте, додаје он.

С обзиром на све што се дешавало на пољу високог образовања претходних година, а нарочито прошле и ове године, логично је да Универзитет Свети Сава жели да дода додатни духовни аспект научним здањима. На тај начин ће се формирати елита која ће ипак на другачији начин посматрати и прошлост и садашњост и будућност, збивања, појаве и процесе у друштву.

Раковић подсећа да идеја о Универзитету Свети Сава постоји као замисао у СПЦ већ дуго времена , али да је патријарх Порфирије тај који је имао довољно јаку иницијативу да осмисли и обликује његову конкретну структуру. По мишљењу нашег саговорника, када буде основан, тај универзитет ће бити један од најважнијих, ако не и најважнији подухват патријарха СПЦ.

Чини се да ће када црква добије свој Универзитет то бити врхунац у организацијиј наставно-научног и стручног деловања једне тако важне институције каква је Српска православна црква. Црква тиме искорачује из опсега једног, два или три богословска факултета и упловљава у један непрегледни океан знања за које је одувек имала све потенцијале, али је сада коначно одлучила да то и институционализује.

Од Светог Саве до данас, манастири као центри писмености

На питање да ли би, уколико Универзитет Свети Сава отвори огранак на Косову и Метохији, кроз аутонимију цркве могла да се оствари и аутономија школовања, а Срби из наше јужне покрајине добили могућонст да се школују на начин на који су то њихови преци вековима радили, у времену када су били без државе, наш саговорник каже да је та одлука искључиво на Цркви.

Он напомиње да не зна, нити располаже информацијама које указују да ће се такав начин учења организовати, али да свакако постоји простор за то. Сигурно ће седиште универзитета бити у Београду , ту нема никакве дилеме, а да ли ће бити факултета који ће се налазити ван седишта у престоном граду, то зависи од одлуке црквених власти. О томе да ли ће бити огранака Универзитета Свети Сава на другим локацијама, па и на Косову и Метохији, треба да одлучи Српска православна црква, закључује Раковић.