УНС: Си-Ен-Ен знао, а није објавио да ће РТС бити бомбардован

Америчка телевизија Си-Ен-Ен знала је да ће зграда Радио-телевизије Србије бити бомбардована, али није извијестила, објелодањено је у документарном филму „Хроника најављене смрти“ који ће вечерас бити емитован на РТС-у, објавило је данас Удружење новинара Србије.

Тадашњи извјештач Си-Ен-Ен-а Брент Садлер изјавио је у филму Светлане Јанићијевић да је овај амерички канал вијести знао да ће зграда РТС-а бити бомбардована у априлу 1999. године, али да није известио о том сазнању, иако је то могло да спасе животе 16 колега.

Садлер каже да је за одлуку америчких власти да бомбардују РТС сазнао 8. априла од тадашњег извршног директора Си-Ен-Ена Тома Џонсона.

– У интерном имејлу Џонсон ми пише: „Вјероватно смо ове седмице спасили српску телевизију. Објаснио сам људима на највишим функцијама да би у случају удара НАТО-а погинули многи недужни људи“ – навео је Садлер.

Он је додао да је РТС требало да буде гађан два дана прије, 6. априла, али да је Си-Ен-Ен америчкој влади скренуо пажњу да би у том случају настрадали многи цивили.

Садлер је рекао да је Џонсон завршио мејл ријечима да још нема јасну представу шта ће бити са РТС-ом.

-Двадесетог априла /три дана прије напада/ добијам нови интерни имејл Си-Ен-Ена. Овог пута га шаље Исон Џордан, тадашњи шеф међународног огранка наше куће. У имејлу је писало: „Добили смо јасну и недвосмислену поруку да се држимо подаље од зграде телевизије. Нико до кога нам је стало вечерас не би требало да буде тамо“ – навео је Садлер.

Он је додао да Си-Ен-Ен више није смио да извјештава из зграде РТС-а, а недјељу дана прије тога, од 10. до 17. априла, сваке ноћи је до раних јутарњих часова ексклузивно извјештавао са терасе те телевизије.

Према његовим ријечима, 20. априла стигло је посљедње упозорење.

Садлер каже да су се он и други извјештач Си-Ен-Ена из Београда Алесио Винчи 21. априла састали са генералним директором РТС-а Драгољубом Милановићем и да су му рекли да се спрема напад.

УНС истиче да ни они, нити руководиоци Си-Ен-Ен-а о плану америчке владе да гађа пуну зграду РТС-а нису обавијестили јавност.

Помоћник руководиоца Пословне јединице одбране и заштите РТС-а 1999. године Звонимир Јочић рекао је у филму да је НАТО 1998. године РТС прогласио легитимним циљем и да су постављали услов РТС-у да реемитује шест сати програма западних медија.

– То је РТС одбио зато што то није било у складу са ондашњим Законом о информисању. И да смо отишли на резервна места рада и тамо бисмо били бомбардовани – рекао је Јочић и додао да не жели да правда генералног директора Милановића, али да је то његово мишљење.

Измјештање РТС-а на резервно мјесто рада на Кошутњаку било је, између осталог, у пакету мјера Савезног министарства одбране које треба да буду спроведене у ратним условима.

– То практично значи да ви прелазите из Хиландарске и Абердареве на унапред одређена резервна места рада. Ми смо све наредбе из пакета мера реализовали осим наредбе број 37, јер генерални директор није дозволио да се измештамо из простора у којем се ради – рекао је Јочић.

УНС подсјећа да је Милановић одслужио десетогодишњу затворску казну због тога што запослене није измјестио из зграде РТС-а у Абердаревој и Хиландарској улици.

УНС истиче да Комитет за заштиту новинара /ЦПЈ/ са сједиштем још није ставио имена убијених радника РТС-а на свој списак убијених новинара и медијских радника, иако је на прошлогодишњој међународној конференцији у Њујорку најавио да ће то бити учињено.

Програмски координатор Комитета за заштиту новинара Гулноза Саид тада је објаснила методологију према којој су на листи ЦПЈ-а били само новинари, а не и други медијски радници.

УНС подсјећа да су све значајне међународне организације за заштиту људских права осудиле убијање цивила у РТС-у.

НАТО је, међутим, одбацио одговорност у вези са бомбардовањем РТС-а, оцјењујући да су те чињенице већ испитане у Хашком трибуналу који није покренуо истрагу нити подигао оптужницу.

УНС и Струковни синдикат РТС-а поводом 21 године од убиства 16 медијских радника РТС-а поново су истакли да одговорни за овај ратни злочин не смију остати ван домашаја правде.

Они су указали да је бомбардовањем РТС-а 1999. године НАТО установио праксу употребе војне силе против медија у међународним сукобима и истакли да нико из те војне организације није позван на одговорност због злочина над новинарима.

Прије 21 годину 23. априла 1999. године НАТО је у 2.06 часова бомбардовао зграду РТС-а и убио 16 људи.