Ултимативни захтев усред Србије баш кад су екстремисти ударили на све српско у Црној Гори

Захтеви којима се тражи „правда за црногорски језик“ у Србији нису новијег датума. Ипак у околностима када се у екстремном политичком делу Црне Горе инсистира на потирању свега српског, ултиматуми са којима наступа Црногорска партија у Врбасу, могу имати допунско значење

Захтев да се црногорски језик уведе у службену употребу који је ових дана општини Врбас упутила Црногорска партија, образложен је уставним и законским нормама Републике Србије.

Ово писмено садржински се не разликује од свих претходних које је ова странка слала на адресе челника локалне самоуправе оптужујући их за дискриминацију. Уколико се њихови захтеви не уваже, они ће, следи упозорење, позвати црногорску националну заједницу на потпуни бојкот предстојећег пописа становништва.
О томе чиме су мотивисани и колико оправдани овакви захтеви разговарамо са академиком Миром Вуксановићем.

Траже да им се пише на језику кога нема

Досетили се, каже наш саговорник, да траже мањинска права код својих најближих сродника, да брату кажу да га не разумеју, да сестри кажу да ни њу не разумеју, да им је исти матерњи језик различит, да морају да им преводе разговор. Они траже, сматра Вуксановић, да им се пише на језику којег нема. Тако признају да заправо ни њих нема и да је реч о одрођавању које се награђује еурима (како у Црној Гори зову евре, само због разлике).

Признаје академик Вуксановић да не познаје прописе који се примењују на права мањина које то суштински нису или су само прогласиле себе за мањине, без логичног образложења. Црногорци, каже, у Србији никад нису тражили мањински статус, јер су вековни део српског нациналног корпуса.

„Срби и Црногорци као њихов део у историји су стварали заједничку веру, културу, језик, обичаје и све што су главне одлике исте нације. Заједно су 1878. међународно признате две државе истог народа, Србија и Црна Гора. Али, можда је баш ту, у одвајању двеју држава које се не граниче, кренула замисао да се створе два народа од једног и да нови црногорски народ добије нову суштину, да не буде више српски. Тај процес је трајао дуго и у 21. веку је дошао до тачке усијања. Зато се Црна Гора одвојила од Србије. Њеним вођама то је наређено“.

Политичке одлуке стварају политички језик и политичку цркву
Налог да се створи црногорска црква у полицијској станици и да је води распоп, по мишљењу Мира Вуксановића може се такође објаснити чињеницом да су вође Црне Горе биле уцењене те да им је цена унутра онолика колико су од свог народа узели. Напољу, пак, сматра, они су обичан американски и западноевропски кусур.

„Отуда је и налог да се створи црногорски језик који научно не постоји. То су политичке одлуке које стварају политичку цркву и политички језик. Српска црква је стварала Црну Гору, а сад је проглашавају за фашистичку. Српском језику је основа у Црној Гори, онамо одакле су Вукови преци и одакле је узео језик да га нормира за све Србе. Све то преварама заклањају да би сачували себе и своју имовину. Црногорски режим плаћа једно јато грађана Србије који су пореклом из Црне Горе и који су пуну радну и породичну афирмацију доживели у Србији“.

Сада су се, каже, удружили с комитским покретом који предводи председник државе који устаје против војске и полиције те исте државе.

„То је јединствен пример у цивилизованом свету. Морају сви грађани бити лојални држави у којој живе. Тако и црногорски активисти којима је намера да уносе немире, стварају вештачке поделе и љуљају стање у Србији“.