УГРОЖЕНЕ УСТАВНЕ СЛОБОДЕ ГРАЂАНА: Хоће ли бити оборен Закон о родној равноправности који је већ у Србији – непримењив

Због отпора јавности и зато што је више политичких партија и актера из јавног живота поднело иницијативу за оцену уставности Закона о родној равноправности, велико је питање како ће његова примена изгледати у пракси. Уз то, поставља се питање ко ће контролисати да ли грађани Србије говоре – „родно равноправно“.
Скуп у Матици српској, најстаријој културној институцији српског народа, не први пут, дао је негативну оцену Закона о родној равноправности, не само на пољу новојезика (или нејезика, како је у саопштењу са скупа назван захтев за саображавањем речи у складу са „родом“ који закон прописује). Овај скуп указао је и на питања примене закона.

Ко ће контролисати како грађани Србије говоре

На то указује и преводилац Марија Стајић, координатор Коалиције за природну породицу. Њене титуле и занимања у мушком роду наводимо на њен захтев – нисам постала то што сам постала зато што сам жена, каже она.

Према њеним речима, кроз оно на шта указују језикословци прелама се читава проблематика закона.

„Уопште није јасно ко је надлежан за надгледање примене закона у домену „родно осетљивог језика“, ко је надлежан да се види шта ће бити са језицима мањина. На пример, мађарски језик уопште не познаје род. Скупили су људе који нису језикословци и направили су приручник за примену родно осетљивог језика и само су пребацили одговорност Одбору за стандардизацију да они треба да дефинишу женске облике за нека занимања, уместо да су их пре тога консултовали“, каже Марија Стајић.

Душан Илић, истраживач сарадник из Института за европске студије пита се како ће изгледати примена закона у пракси имајући у виду велики отпор јавности и напомиње да постоје закони који предвиђају одређене санкције ако буду прекршени, али се у пракси ретко примењују управо због отпора јавности.

„Тако да и у овом случају може да се деси да закон остане мртво слово на папиру док га Уставни суд не прогласи неуставним, што ће највероватније бити случај“, каже он.
На Закон о родној равноправности Уставном суду је неколико удружења и појединаца већ поднело захтеве за оцену уставности, почев од самог имена закона, подсећа Илић. Српски устав, према његовим речима, не познаје категорију рода, већ само категорију пола.

Што се контроле како грађани говоре тиче, за то је, према речима нашег саговорника, надлежна извршна власт, док се судска власт стара о санкцијама.

„Проблем је што, да би вас неко, рецимо, ухапсио зато што нисте користили родно неутралан или родно осетљив језик, за то би била потребна озбиљна државна машинерија, а чини се да наша држава још увек не располаже толиким апаратом силе. Друго, и сам апарат силе није довољно упознат са одредбама овог закона“, објашњава Илић.

Још већи проблем представља чињеница да у српском језику немамо мушки и женски род за сваку именицу – још нико није одредио како би изгледао женски или мушки род појединих именица. Предлагач, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, предвидео је рок од три године у коме би Одбор за стандардизацију српског језика и друге стручне институције требало да уподобе језик са одредбама закона. Нико не зна како ће то изгледати и чини се да ће тај рок бити пролонгиран.

Суштински протести против Закона о родној равноправности почели су тек када је закон усвојен у парламенту, председник га потписао и када је ступио на снагу. Нису ли, самим тим и протести против њега закаснели?

Марија Стајић напомиње да би било боље да су се стручне институције огласиле раније.

„Ваљда нико није могао да верује да ће усвојити такав накарадан закон који је у супротности са свим могућим правилима српског језика, затим са слободом говора и изражавања – сада вас неко приморава да мењате свој матерњи језик и присиљава вас како ћете да се обраћате другима и како ћете себе да ословљавате“, објашњава она.
Она каже да је јавна расправа била временски ограничена као да је имала за циљ да друштвени актери попут Матице српске и појединци не реагују на време. Он ипак сматра да ће отпор закону постати жешћи уколико дође до његове примене и када се деси да неко буде кажњен зато што није користио родно осетљив говор.

„Тек тада ће вероватно отпор јавности бити много већи и тада ће се вероватно пробудити неке институције које нису реаговале правовремено када је требало, у фази расправе. Надам се да ћемо успети у томе да поједине институције мало више активирамо у наредном периоду“, истиче Илић.

Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика оценили су да се Законом о родној равноправности уводи, како је речено, нејезик. Законом су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога и других језика, као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, наводи се у саопштењу са скупа.