За данас заказано рочише по тужби Универзитета у Приштини против Српске православне цркве, односно Епархије рашко-призренске, како Спутњик незванично сазнаје, није одржано, јер позив Епархији није ни упућен.

Сведочанство о постојању 50 хиљада Срба у Приштини треба уништити

У катастру у Приштини земљиште на коме се налази храм Христа Спаса води се на Епархију рашко-призренску, што се очигледно не допада албанским властима па су је тужили за наводну узурпацију више од четири хектара земљишта на коме се храм налази.

„Црква постављена насилним мерама у кампусу Универзитета у Приштини симболизује план Србије за етничко чишћење Албанаца и овај објекат би требало да функционише као музеј недавних ратних злочина на Косову“, како је рекао је Мехид Рамуса из „Студентске демократије”, а пренело Косово онлајн. То није његово прво оглашавање по том питању. Још половином 2019. је предлагао рушење храмa.

Професор Правног факултета у Косовској Митровици, др Душан Челић овај случај, међутим, види као и бројне друге проблеме који указује на аспурдност ситуације на Косову и Метохији.

Апсурдна замена теза-зна се коме је земља узурпирана

„Апсурдно је то да неке самозване власти у Приштини туже Цркву, Епархију рашко-призренску за узурпацију, а заправо је узурпирано црквено земљиште. Десетине хиљада хектара црквеног земљишта на Косову и Метохији је узурпирано иако су се власти у Приштини обавезале да ће  спроводити Ахтисаријев план у коме постоји обавеза реституције и то ево већ 12 година нису учиниле“, примећује Челић.

Он за Спутњик објашњава историју дешавања везаних за храм СПЦ у срцу Приштине.

„Када је реч о цркви Христа Спаса и о локацији у центру града поред Филозофског факултета где се тај храм налази, чињеница је да је много већа површина тог дела града и много већи број парцела у том делу града припадао Српској православној цркви. С обзиром на то да није постојао правни оквир за реституцију, колико знам, деведесете године прошлог века, након једне петиције коју су потписали готово сви грађани српске националности у Приштини, њих више од 40.000, град је донео одлуку да Цркви делимично вратри земљиште које јој је одузето након Другог светског рата“, напомиње наш саговорник.

Храм СПЦ усред Приштине „боде очи“

Он подсећа да су градске власти приштине 1990. године донеле одлуку да Цркви врате оно што јој иначе припада и што је било њено до 1945. године. Челић, међутим, указује на оно шта стоји иза захетва односно тужбе приштинског универзитета.

„Суштина је у ствари у томе да тај храм смета албанским властима у Приштини. Он се налази у центру града, то је једна импозантна грађевина која нажалост није завршена. Јесте грађевински, али ентеријер није завршен, није осликана црква и она напросто „боде очи“ зато што се налази у центру и зато што је сведочанство некадашњег постојања 40-50 хиљада Срба у том граду. Кроз злоупотребу тог квазисудског система у Приштини покушава се једно систематско насиље по питању својине на тој парцели“, недвосмилен је Челић.

Он подсећа да је изградња храма стала је 1998. године када су почела ратна дејства и да је после самопроглашене косовске независности црква много пута вандалски скрнављена, а 2016. и запаљена и потом претворен у јавни тоалет и сметлиште.

Пошто се налази у центру универзитетског кампуса и с обзиром на креирање антисрпског албанског јавног мњења у Приштини очигледно је да тај импозантни српски поравославни храм у том делу града смета. У том конктексту, како каже Челић, он и види тужбу Универзитета у Приштини против Српске православне цркве.