Ученици са КиМ гости вршњака у Суботици: Шетали смо и увече, гласно се смејали, чак и запевали

Овако нам своје утиске из Суботице препричава Теодора Јовановић, ученица петог разреда из села Грнчар код Витине на Косову и Метохији. Док је ово говорила раздрагани гласић више није био детињи, у тренутку га прекривају зебња и страх. Али, радост што је у Суботици успела је да јој врати ону искрену дечју радост:

– Други пут сам код Софије Анић. Лепо нам је и опуштено, а безбедно. Градиво нам је исто, али је школа другачија, јер нас у разреду има троје.

Она и још четрдесетак ђака из српских енклава код Србице и Обилића и из Косовског Поморавља прве дане септембара проводе код вршњака у Суботици. Стигли су у оквиру акције „Деци Космета са осмехом – заједно у школским клупама“, коју већ 17 година организује НВО „Дечја радост“ из Гњилана. Угостили су их вршњаци из основних школа „Соња Маринковић“, „Јован Микић“, „Јован Јовановић Змај“ и „Иван Горан Ковачић“.

Како је учити у другачијем животном окружењу осетили су и Богдан Васић и Огњен Ђорђевић, ученици седмог разреда ОШ „Бора Станковић“ у Коретишту код Гњилана.

– Наш домаћин је Новак Вукоје, супер се играмо и дружимо. Нас у одељењу има 14, ми смо баш велики разред, али овде их је много више и има много више учионица – причају дечаци утиске. – Наше село има око 500 становника и сврстава се у већа, па имамо другара за игру. Али ни близу као у Суботици.

И њихова вршњакиња Вања Кујунџић каже да јој је лепо у Суботици:

– Са другарима сам обишла Световазнесењски храм, Зоолошки врт на Палићу, Градску кућу и видиковац на њој. Дружимо се и углавном смо напољу. Биле смо код другарице, правиле фризуре, шминкале се, ишле смо и у биоскоп – додаје Вања.

Одрасли су прерано…

Наше енклаве на КиМ нису безбедне. Деца су упућена једни на друге, живе у сокачићима где има игралиште и ту се прича завршава. Не могу да оду било где без родитеља и наставника. Одрасли су прерано. Али су научили да цене то што имају, да буду стрпљиви. То се и види у односу на вршњаке у Суботици. Али, овде се рађају велика пријатељства која трају. Много родитеља и деце из Суботице су били код нас на КиМ, што је дивно и захвални смо им што показују да нас не заборављају – каже наставница Гордана Томић.

За 17 година, током ове акције више стотина малишана са КиМ боравило је у Суботици и створило пријатељства за цео живот. Долазак на север Србије и за њих и за њихове родитеље је прави мали празник.

– Деци са КиМ овде као да се отвори неки други свет и зато су им и родитељи. Најпре због слободе кретања која отвара разне могућности. Неки су први пут били у биоскопу, видели велике радње и друге занимљивости које могу да виде само на интернету. У нашим школама је мало деце, цела школа је као једно овдашње одељење. Али, снашли су се и већ се јављају да одговарају – истиче Гордана Томић, наставница српског језика из ОШ „Милан Јакшић“ у селу Бање код Србице.