УЧЕНИЦА ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗРЕЊАНИНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ: Правда не постоји, једнакост је илузија

Правда не постоји, једнакост је илузија! Ово је узвикнула Јована Тодоровић, ђак генерације зрењанинске Гимназије, када је захваљивала на пригодној свечаности након доделе Вукових диплома. Мало је рећи да је говор био неуобичајен за овакве прилике, а иступ младе суграђанке имао је изузетан одјек и наишао је на симпатије Зрењанинаца.

Јована се критички осврнула на појаве којима је била окружена док је похађала школу у којој је низала само петице.

„Имала сам могућност да напишем клише који је примењиван годинама и да ређам хвалоспеве или да останем верна себи и кажем оно ’што је пожељно прећутати’. Послушала сам своју савест”, каже одликашица, па је тако рекла да је „за пролазак кроз Зрењанинску гимназију пожељно имати везу, да није задивљена толиким бројем вуковаца, јер иза сваке дипломе не стоји знање”. Постоје, истакла је, и „привилегована одељења у која су свесно уписана деца утицајних родитеља, преко којих професори остварују своје интересе”.

Јована Тодоровић: Постоје привилегована одељења у која су свесно уписана деца утицајних родитеља, преко којих професори остварују своје интересе

Јована је замерила неким ученицима да су се понели недолично кад је вођена акција добровољног давања крви за болесног друга. „У таквим тренуцима се очекује много већа хуманост”, рекла је. Она је захвалила професорима за које мисли да часно обављају свој посао, па је, поред осталог, рекла да је због професорке физике заволела тај предмет и да јој је жао што је била на друштвеном смеру.

„Живимо у кризним временима. Кризним и у духовном и у материјалном смислу. Стога, сачувајте гимназију. Она треба да буде оно што је некад била. Она је способна да изнедри интелектуалце који су преко потребни нашем народу”, поручила је најбоља ученица.

Јована каже да није критички говорила зато што јој се било ко лично замерио. Ако је већ требало да се осврне на школовање, није хтела да лаже: „Видела сам да се већина ђака са мном слаже, па и професори, али код нас је проблем када треба нешто отворено јавно рећи. Боли ме лаж. Ако се не боримо за истину, онда тешко нама. Јављају се сумње да је мене, наводно, неко од професора наговорио. То нема везе. У питању је мој став. Мој говор је израз револта и жеље да се каже истина, да се људи над њом замисле и да се врати стари сјај гимназији као институцији”.

Будућа студенткиња књижевности истиче да су исти проблеми присутни и у другим школама, само се о њима ћути. Тврди да је систем вредности поремећен у целом друштву, да се та појава испољава и у образовању и да оно све више заказује. „Опасно је ако се криво едукују млади људи и са собом понесу погрешне навике”, каже Јована.

Посебно јој сметају конформизам и полтронство. „Битније је да се боримо за своја права него да будемо срећни ако нас оставе на миру. Све више ћутимо, трпимо и страхујемо због могућих последица. Пазимо да се неком не замеримо, а своје идеале остављамо са стране. Својих пет минута сам искористила да станем иза својих идеала”, закључује Јована Тодоровић.

Тагови: Зрењанин, Јована Тодоровић