УЦЕНА САСТАВЉЕНА 6 МЕСЕЦИ ПРЕ БОМБИ: Како је уочи почетка бомбардовања Вашингтон припремао ултиматум председнику СРЈ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: novosti.rs

ТАЧНО шест месеци пред почетак бомбардовања Србије, 24. септембра 1998. године, Самјуел Бергер, тадашњи амерички саветник за националну безбедност, обавестио је председника САД Била Клинтона о припремама за ултиматум Србији.
Како показују документи председничке библиотеке Била Клинтона са којих је скинута ознака поверљивости, за „заустављање хуманитарне катастрофе на Косову и припрему политичког решења“, предлагао је „кредибилну претњу војном акцијом НАТО“.

– То подразумева притисак на НАТО да изда ултиматум са захтевом Милошевићу да предузме конкретне кораке за решавање хуманитарне и политичке кризе, или ће се суочити са војним одговором. Како би ултиматум био кредибилан, ми и наши савезници треба да будемо спремни да изведемо ограничене ракетне нападе, ако Милошевић не пристане да се повинује. Уколико истраје, треба да будемо спремни да изведемо шире ваздушне нападе како бисмо спречили његову способност да изводи војне и безбедносне операције на Косову – препоручује Бергер.

Амерички спољнополитичким тим, каже Бергер, сагласан је да ослањање само на хуманитарне акције и дипломатске преговоре нема перспективу за успех. Тврди да процес преговора амбасадора Хила са Милошевићем и косовским Албанцима неће дати прихватљив споразум све док се насиље наставља, „бруталним акцијама српских безбедносних снага у комбинацији са повременим нападима ОВК“.

– Резолуција Савета безбедности УН, усвојена са 14 према нула, уз узџаност Кине, и НАТО одлука да почне сакупљање снага значајни су кораци у нашим политичким и војним припремама за издавање ултиматума, док истовремено шаљу снажне сигнале Милошевићу. Резолуција УН помаже у стварању политичке базе за употребу силе за многе наше савезнике, али она експлицитно не дозвољава употребу силе – признаје он.

Стога Бергер упозорава Клинтона да овај приступ има своју цену и ризике, како политичке, тако и војне. Документ показује да је врх САД био свестан бројних препрека у Америци, међу савезницима, као и свету, за извођење овог плана.

– Овајање подршке савезника захтеваће велики напор, посебно са Русијом која се снажно супротставља употреби силе. Многи савезници ће желети да покушају са другом резолуцијом УН која ауторизује употребу силе пре него што НАТО изда ултиматум – био је свестан Бергер.

Ипак, додаје да је нова резолуција мањи проблем од одлуке неких савезника да одустану од учешћа у операцији. Свестан је, каже, и да је проблематично одржавање консензуса, посебно ако се Милошевић делимично сложи са условима ултиматума.

– Мораћемо да се детаљно консултујемо са Русијом билатерално, као и кроз НАТО, како бисмо ограничили штету по наше односе – истиче Бергер.

Он упозорава председника и на потешкоће за ултиматум у самој Америци:

– Већина чланова Конгреса, као и шира јавност, има ограничено интересовање за Косово, а већ имамо потешкоће са учешћем у СФОР. Конгрес ће се бринути због војне акције која доводи америчке снаге у опасност, или води дуготрајном ангажовању у подршци „косовској аутономији“. Конгрес ће се посебно забринути ако се испостави да су САД приврженије војној акцији од европских савезника – упозоравао је.

Бергер увиђа и да употреба силе води даљим компликацијама:

– Употреба војне силе нас обавезује да касније играмо улогу у примени споразума, што је такође питање на које ће се Конгрес вероватно фокусирати. НАТО није урадио ни детаљно планирање снага за ову опцију, а питање је да ли ће савезници бити спремни да дају потребни допринос. Сад испитујемо друге опције за примену споразума са већим нагласком на локалну полицију и друге институције, а мање на велико међународно, и посебно америчко, војно присуство – наводи Бергер.

Он закључује да „претња силом има много већу перспективу за успех у поређењу са хуманитарним и дипломатским приступом.

– Можда само припрема за употребу силе може бити довољна да нагна Милошевића да попусти и озбиљно преговара – надао се Бергер.

ТАЧИ СЕ ОБАВЕЗАО КЛИНТОНУ

КЛИНТОН је 20. јуна 1999. године из хотела „Хајат“ у немачком граду Келну честитао тадашњем косовском лидеру Хашиму Тачију на споразуму о демилитаризацији и трансформацији ОВК, изразивши задовољство што се „то догодило истог дана када су српске снаге завршиле повлачење с Косова“.

Тачи Клинтону одговара да је то „и његов успех“, да је то био компромис за постизање мира и стабилности на Косову.

– Можемо да гарантујемо да ћемо поштовати људска права и права мањина на Косову. Посвећени смо постизању слободе, мира и демократије за све етничке групе на Косову – обећао је Тачи.

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.