У ТРЕНУТКУ ПОТРЕСА БИЛЕ НА 4.600 МЕТАРА ВИСИНЕ: Српске алпинисткиње стигле из Непала, освојиле врх и избегле трагедију

Видно уморне и исцрпљене, али насмејане и веселе, чланице прве женске експедиције, која се затекла на Хималајима усред разорног потреса, стигле су, синоћ, у Београд. На Аеродрому „Никола Тесла“, на који су, авионом из Истанбула, планинарке слетеле у 19.45, чекали су их многобројни рођаци и пријатељи. У намери да освоје Монт Еверест није их спречио ни стравични земљотрес који је погодио Непал.

Загрљаји, пољупци и сузе радоснице обележили су долазак српских алпинисткиња из Непала. Долазни терминал београдског аеродрома био је тесан да прими десетине њихових најближих који су их нестрпљиво чекали. Сваки минут кашњења лета из Катмандуа трајао им је као вечност.

– Не могу речима описати тај осећај када сам чула да је стравичан земљотрес погодио државу у којој се моја ћерка налазила – рекла нам је мајка једне од чланице експедиције. – Смирила сам се тек када се она јавила сателитском линијом, а то је било тек три дана након потреса. Мада је искусан планинар, страхујем увек када се упути у освајање неког врха, али, овог пута је страх био оправдан. Страшно је било свакодневно слушати и гледати на вестима извештаје о катастрофалној ситуацији у Непалу… Битно је да је су добро и да се, коначно, враћају кући.

Алпинисткиње, међутим, кажу да је, вероватно, много потресније било њиховим породицама у Београду, него њима самима у Непалу. У тренутку земљотреса, како кажу, налазиле су се у базном кампу, на 4.600 метара надморске висине и иако су га осетиле, нису могле ни да наслуте његове разорне последице.

– Срећом, нисмо се налазиле близу лавина које су се, услед потреса, покренуле – испричала нам је Јелена Игњатијевић, једна од чланица планинарске експедиције. – Нисмо ни биле свесне јачине потреса. Тек када смо сишле у Покару схватиле смо шта се догодило. Након тога смо отишле у Катманду, где се земљотрес највише осетио. Околина овог града је потпуно порушена.

Чланице експедиције кажу да се ниједног тренутка у Непалу нису осећале несигурно, јер су се њихови домаћини, услед велике трагедије, потрудили да их што више заштите.

– Пребацили су нас из једног хотела, у коме смо првобитно одсели, а који је оштећен у потресу, у други, сигурнији – објаснио нам је Александар Рашин, водич екипе. – Све време су бринули о нама, обезбеђивали намирнице и воду, као и сателитске линије како бисмо могли да се јавимо нашим породицама.

Прву женску алпинистичку експедицију у Непалу чиниле су: Андријана Милетић, Биљана Чегар, Биљана Савковић, Јелена Игњатијевић, Бранка Брадашевић, Биљана Меденица, Весна Ђоковић и Соња Павловић.

НЕМА ПРИРПЕМЕ ЗА ЗЕМЉОТРЕС

Алпинисткиње које су кренуле у освајање Монт Евереста, како кажу, спремале су се за ову експедицији око годину и по дана. Припрема је подразумевала свакодневне тренинге, као и обуке реаговања и боравка у екстремним условима. Ипак, нису ни слутиле да би у Непалу могао да их задеси земљотрес.

– За овако захтевне експедиције потребна је озбиљна припрема за планинске услове – рекла нам је Биљана Меденица, једна од алпинистикиња. – Свака од нас обучена је да реагује у кризним ситуацијама и тешким временским условима. Ипак, за овако разорну природну катастрофу нико не може да се припреми.

СВЕДОЦИ ТРАГЕДИЈЕ

Стравичне призоре разрушеног града који су их дочекали када су, након своје експедиције, дошле у Катманду, српске алпинисткиње неће никада заборавити.

– Рушевине су на све стране, а грађани Непала, нажалост, још, пребројавају мртве – испричале су нам планинарке које смо дочекали на београдском аеродорому. – Сви су ужасно потресени јер је доста људи страдало у овој трагедији.

Тагови: Алпинистичка експедиција, Непал