У Првом општинском суду јуче одржан наставак саслушања Милоша Ковића: Нисам усамљен у својој борби

Пред Првим основним судом јуче је одржан наставак саслушања историчара Милоша Ковића, по тужби за повреду части и угледа, коју су против њега поднијели историчари Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић.

Ковић је рекао да он испуњава стручну и моралну дужност историчара, када јавно и отворено критикује ставове које заступају тужиоци. Критика и дијалог су, како је нагласио, основ и услов напретка сваке науке, али и јавног живота у сваком друштву.

„Увидом у моје текстове и интервјуе лако се може утврдити да тужба почива на измишљеним исказима и на реченицама које никада нисам ни изговорио, нити написао“, истакао је Ковић за Новости.

„Тачно је да сам рекао да тужиоци заступају „хашку историју“ и „НАТО историју“ Срба. То је историја која кривицу за ратове на нашим просторима у 20. веку, нарочито на оне вођене у току разбијања Југославије, баца на Србију. На тај начин морално се оправдавају поновљени геноциди над српским народом, које су у прошлости починиле садашње чланице НАТО пакта, као и да се тако правда, што је посебно важно, агресија НАТО на Крајину, Републику Српску и СР Југославију.“

Ковић је подсјетио на изјаве тужилаца да су Срби „биолошки отпад“, да ће да „загаде Европску унију“, да су заслужили Јасеновац и „Олују“, што је говорио Никола Самарџић, да је 1914, 1941, 1991. требало да клекну пред Њемачком, као што је рекао Љушић, да је атентатор на Павелића „насилник и убица“, што тврди Дубравка Стојановић.

Он је нагласио да у супротстављању таквим ставовима није усамљен и да је, примјера ради, у јулу и августу ове године 105 водећих личности нашег јавног живота протествовало против исказа Самарџића и Стојановићеве, које су назвали «обновом и одбраном усташких злочина и идеја»

Страдалничка традиција

Ковић наводи да је закључио свој исказ рекавши да он није први професор Универзитета у Београду коме се суди због јавно саопштеног мишљења о одсудним питањима наше историјске судбине и наше данашњице. Како је рекао, част му је да сада и он, вођен савјешћу, захваљујући овом судском прогону – тужиоци су против њега поднијели 8 тужби и траже одштету од преко 4.000.000 динара – наставља ову нашу страдалничку, али добру, часну и честиту традицију.

– Моја дужност није само да браним аутономију историје као науке од НАТО пропаганде, него и да се супротстављам прогону над својим колегама, историчарима са Филозофског факултета“, навео је Ковић, преносе Новости.

– Сам Радош Љушић у својој најновијој књизи пише о томе како он и његови пријатељи «удаљавају» и «доводе» историчаре на Одељење, као и да је 110 српских историчара, априла 2019, потписало писмо подршке колегиници Мири Радојевић, у чијем су јавном вређању и прогону, поред осталих, непосредно учествовали Стојановићева и Станковић.