У ПРИТВОРУ ПРОВЕО ВИШЕ ОД 11 ГОДИНА: Хашки трибунал у четвртак изриче пресуду Шешељу

Хашки трибунал изрећи ће у четвртак, 31. марта, првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу.

Шешељ је оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

У три тачке, оптужница Шешеља (61) терети за злочине против човјечности – прогон несрба на политичкој, расној и вјерској основи; депортацију и присилно премјештање. У шест тачака, вођа радикала оптужен је за кршење закона и обичаја рата – убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Ти злочини, по оптужници, били су почињени у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Брчком, Босанском Шамцу, ширем подручју Сарајева и војвођанском селу Хртковци.

Међу злочинима за које је Шешељ оптужен су стријељање око 200 хрватских заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, у новембру 1991; убиство око 700 Муслимана у Зворнику у пролеће и љето 1992, као и протеривање око 800 мјештана војвођанског села Хртковци у мају 1992.

Према оптужници, Шешељ је прогон Хрвата у Вуковару и Хртковцима починио „говором и пропагандом мржње“, док је остала злодјела у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева „подстакао, помогао и подржао“ тако што је добровољце СРС, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта.

Злочини „шешељеваца“ над Хрватима и Муслиманима били су, по оптужници, почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно Велике Србије.

У том злочиначком подухвату, Шешељ је, по оптужници, учествовао са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем и бројним српским политичким, војним и полицијским званичницима.

У завршним речима, у пролеће 2012, тужиоци су тврдили да су доказали Шешељеву кривицу по свим тачкама оптужнице и затражили да му судије изрекну казну од 28 година затвора.

Шешељ, који се бранио сам, тврдио је да је побио све тачке оптужнице и затражио је да буде ослобођен. Он је рекао и да је Трибунал прекршио његово право на суђење у разумном року, држећи га у притвору дуже од 11 година.

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007, после једног неуспјешног покушаја и штрајка глађу оптуженог. У судском притвору у Схевенингену, Шешељ је био од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обејлоданио оптужницу против њега, до 12. новембра 2014., када је пуштен на привремену слободу у Србију.

Тагови: Војислав Шешељ, Пресуда, Хашки трибунал