„Турски ток” спасилац привредног раста Србије

Раст бруто домаћег производа у трећем кварталу 4,8 одсто, а највећи је допринос грађевинарства с растом од 34,7 одсто

После „мршаве” привредне активности у првом полугођу, која је доводила у питање планиране стопе раста, трећи квартал показује се као спасилац. Републички завод за статистику је саопштио да је реални раст бруто домаћег производа (БДП) у трећем кварталу 2019. године, у односу на исти период претходне, износио 4,8 одсто.

Посматрано по делатностима, значајан реални раст бруто додате вредности има грађевинарство (34,7 одсто), другим речима – градња „Турског тока”, затим сектор информисања и комуникација (7,7 одсто) и сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране (5,4 одсто).

На званичан податак о расту привредне активности у трећем кварталу поприлично се чекало, јер статистика више не објављује флеш процену. Иако ње није било, о овом податку већ недељама причају и председник државе и министар финансија.

Подсећања ради, у првом полугођу привредни раст износио је 2,8 одсто, и то 2,7 одсто у првом и 2,9 у другом кварталу. Планирани раст БДП-а за ову годину је био 3,5 одсто, званичници увелико причају да ће бити четири и више од четири одсто, а Народна банка је променила своју процену раста на 3,6 одсто. Подаци статистике показују и да је раст БДП-а у трећем кварталу 2,2 одсто већи у односу на претходни квартал.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је било очекивано да резултати привредне активности у трећем кварталу буду бољи него у првом полугођу, али да је стопа раста ипак изненађујуће висока.

– Очигледно је реч о ефекту градње „Турског тока”. Међутим, тај ефекат је ограниченог трајања и завршава се до краја ове или почетком наредне године. Код раста грађевинарства изненађује то што раст бруто додате вредности превазилази раст масе плата. Код бруто додате вредности у грађевинарству највећи део чине зараде. Према кретању зарада, које су у маси повећане 20-25 одсто, може се закључити да је сличан био и раст у грађевинарству, а не готово 35 одсто, како показује статистика – сматра Арсић.

Што се тиче грађевинарства, статистика наводи да је, према подацима који су прикупљени у трећем кварталу 2019. године, вредност изведених радова на територији Србије порасла за 39,6 одсто у текућим ценама, док у сталним ценама тај раст износи 39,9 одсто у односу на трећи квартал 2018. године.

Посматрано према регионима, вредност изведених радова, у сталним ценама, највише је повећана у региону Јужне и Источне Србије (70,2 одсто), затим у региону Војводине (57,6 одсто), региону Шумадије и Западнe Србије (49,2 одсто), и у Београдском региону (6,3 одсто), у односу на исти квартал 2018. године.

Статистика саопштава да је, посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у трећем кварталу 2019. године у односу на исти период претходне године, реални раст забележен код свих агрегата: издаци за финалну потрошњу домаћинстава – 3,1 одсто, издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима – 2,3 одсто, издаци за финалну потрошњу државе – 4,6 одсто, бруто инвестиције у основна средства – 17,3 одсто, извоз робе и услуга –– 10,2 одсто и увоз робе и услуга 11,4 одсто.

Било да ће привредни раст ове године износити планираних 3,5 одсто или више од тога, остаје чињеница да је то и даље низак привредни раст и да смо по економском развоју и животном стандарду становника при самом дну међу европским земљама.

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, недавно је говорећи о буџету за наредну годину рекао да је привредни раст од четири одсто у неком кварталу само изузетак и последица једнократних фактора, а да је дугорочни тренд раста српске економије три до 3,5 одсто.

– БДП по становнику Србије упола је мањи од земаља централне и источне Европе (ЦИЕ) и тек је на трећини нивоа развијених земаља западне Европе. Иако би требало да Србија ове заостатке постепено надокнађује бржим привредним растом, то се не дешава. Напротив, земље ЦИЕ су у претходној деценији имале осетно бржи привредни раст у односу на Србију, па су јој у економском развоју додатно одмакле. БДП по становнику у Србији био је на почетку деценије на нивоу од око 62 одсто просека земаља ЦИЕ, а у 2017. је пао на мање од 55 одсто. Србија би требало да остварује дугорочне стопе привредног раста од око пет одсто. Привредни раст Србије није адекватно поредити са економски развијеним европским земљама попут Немачке или Холандије, јер европске земље на нижем нивоу развоја морају да имају знатно веће стопе раста – рекао је Брчеревић

 

Ауторка Јована Рабреновић

 

Насловна фотографија: Србијагас