ТУРСКА ОСВЕТА ЗБОГ ЈЕРУСАЛИМА: Приштина остаје без подршке за формирање војске Косова?

Приштина би могла да осети негативне реакције због отварања амбасаде Приштине у Јерусалиму, пре свега од Турске, државе која је главна подршка Приштини у формирању тзв Војске Косова, мишљење је Милована Дрецуна, председника Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије.

Турско неслагање може да проузрокује и неслагање многих муслиманских држава што би Приштини могло да штети.

„Али, да ли ће из тог неслагања проистећи и неке директне санкције или можда повлачења неких признања Косова међу муслиманским земљама то је тешко проценити. Дакле, тешка је ситуација да би могли да се предвиде и потези Приштине и свих држава које се противе овој одлуци,“ наглашава Дрецун.

Турска би, међу првима, верује Дрецун, ако то буде хтела, могла уместо реторичког неслагања да предузме практичне кораке.

„Анкара би могла да спроведе одређене активности на међународном плану, а посебно међу исламским државама, тражећи санкционисање понашања Приштине. Али, не мислим да би те санкције могле да буду усмерене на повлачења признања Косова,“ верује наш саговорник.

Турско отказивање подршке за Војску Косова?

Оно на шта Дрецун ставља акценат је промена која би могла да уследи, с обзиром на блиске односе Турске и Приштине у битној теми – формирању Војске Косова.

„Много важније од могућег понашања Турске на међународном плану је њено понашање на терену. Турска пружа снажну подршку Приштини у свему и са њом ради на припреми такозване Војске Косова већ дуже време – наоружава их, складишти тешко наоружање и механизовано оклопну компоненту у магацинима албанске армије на територији Албаније која је намењена будућој војсци Косова. Турци обучавају и део будућег официрског кадра те тзв. Војске… Дакле, било би битно ако би Турска престала са тим,“ наводи Дрецун.

По његовим речима, јасно је да формирање војске Косова дестабилизује цео регион и да би турско обустављање помоћи Приштини у том делу, био ударни потез Приштини.

Приштина између ЕУ и САД

Дрецун признаје да је тешко проценити да ли би нека практична реакција могла да се очекује и из ЕУ и Палестине које су такође жестоко замериле Приштини на овом потезу.

„Европска унија је реаговала, јер сматра да потез Приштине није у складу са политиком коју они воде и са покушајима да тај проблем разреше. Питање је какво ће даље понашање Брисела бити јер в.д. председница Косова Вљоса Османи већ се оградила од ове одлуке о отварању амбасаде. Какав став ће о овоме имати већина која ће формирати владу у Приштини, остаје такође да се види,“ наводи Дрецун.

Наш саговорник додаје да ће Приштина бити изложена с једне стране притиском Америке да остане при одлуци, јер је она део „Вашингтонског споразума“ док ће са друге стране имати притисак из ЕУ да одлуку повуче.