„За мене, моју породицу и за моје америчке суграђане, Косово је више од спољнополитичког питања. То је лично питање“, рекла је Хилари Клинтон пре четири године у Приштини, пошто се претходно поклонила споменику свом супругу Билу, провезла се улицама Веслија Кларка и Џорџа Робертсона, куповала неке ситнице у бутику „Хилари Клинтон“.
Сада када породица Клинтон пакује кофере на путу према општој и личној историји остају два питања: хоће ли Албанци и њихов национализам остати безусловни амерички миљеници и може ли албанска политичко-етничка елита направити заокрет у ком ће за неколико година на Врањевцу, на другој страни Приштине, подићи споменик Трампу, а Меланија добити свој бутик.
Упадљиви албански мук и одсуство коментара прекинуо је ексцентрични уметник из Тиране, премијер Еди Рама, једном безличном фејсбук објавом у којој очекује јачање „заједничких вредности и интереса“. То је почетак грчевитог заокрета који мора да тражи нове путеве према врху светске моћи. Никада у својој историји Албанци нису имали само једну међународну опцију доведену у потпуно исту раван са етничким циљевима. Ретко где су амерички амбасадори као ови у Албанији, на Косову и у Македонији имали такву моћ. Они су уживали статус полубогова у надинституцијама које испуњавају етничке жеље и пресудно утичу на већину одлука ових ентитета.
Шта следи сада, каква се улога од њих очекује, да ли ће наставити по старом, имају ли снаге за стварање минималне пристојне дистанце на овим трусним подручјима? Јасно је да је већ првог дана по Трамповој победи на релацији између албанских елита и америчких амбасада размењена огромна количина страха заснована на албанском питању: шта сада?
Дебело је прошло подне, а Хашим Тачи се из Приштине огласио готово истом сувопарном честитком као раније његов сународник Еди Рама, помиње одговорност и на крају, полуписменог саопштења на српском језику каже: „Заувек ћемо бити захвални секретарки Клинтон на њеној константној подршци косовском народу и косовској држави.”
Поред носталгије и страха, овде се уводи категорија вечности и завета породици Клинтон. Сва албанска пријатељства пала су у заборав, само је америчко једно једино, безусловно и такво да траје „заувек“.
Политичари, негде у позадини знају шта се догађа и у шта се претварају најоданији амерички пријатељи. Косово са својим разорним исламским потенцијалом преко ноћи може постати амерички проблем, мада већина Албанаца верује да су они истински важни Америци и да се она на њих ослања. То је позиција оног чувеног певца из приче који се сваког јутра, пре зоре, уредно будио и кукурикао. После извесног времена помислио је да због њега свиће нови дан. Међутим, стварност је била сурова: једног јутра певац се успавао, а зора је сванула. Његов свет се срушио.
Тагови: Косово и Метохија, Хашим Тачи, Хилари Клинтон