Премијерка Ана Брнабић je у Москви потписала Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније и њених држава чланица – Русије, Казахстана, Бјелорусије, Јерменије и Киргистана.
Србији је потписивањем споразума отворен приступ тржишту од 183 милиона људи.
Договором о слободној трговини, Србија ће моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина.
Између осталог, ријеч је о извозу 2.000 тона цигарета, 400 тона крављег сира, неограничен извоз овчјег и козјег сира, као и воћне ракије, 90.000 литара вињака.
Према споразуму који jе данас потписaн, остаје царина на извоз аутомобила из Србије.
Један од услова за потписивање Споразума о слободној трговини са ЕАЕУ било је и потписивање Фитосанитарног споразума којим се уређује извоз робе биљног порекла у ЕАЕУ.
Прошле године робна размјена са ових пет земаља чланица Евроазијске уније била је 3,4 милијарде долара.
Из Србије је извезена роба вриједна 1,1 милијарду долара, а увезена у вриједности од 2,3 милијарде.
Премијерка Ана Брнабић рекла је новинарима након потписивања да је Споразум између Србије и Евроазијске економске уније комплементаран европском путу Београда.
– Ми имамо под споразумом о ССП-у право на споразуме о слободној трговини са међународним организацијама и појединачним земљама до уласка у ЕУ. Тада морамо да раскидамо споразуме са свим трећим земљама и другим организацијама, до тада имамо право и у интересу Србије је што више оваквих споразума – рекла је Брнабићева.
Предсједник Александар Вучић је раније оцијенио да је споразум важан за Србију и њену привреду, и да ојачава повјерење између две земље.
Евроазијска економска унија је основана 1. јануара 2015. године на идеју руског предсједника Владимира Путина.
Бруто друштвени производ у ЕЕУ је 1,9 трилиона долара, односно 3,2 одсто свјетског БДП-а, док је незапосленост 5,4 процента.
Што се тиче политичких односа, за разлику од Европске уније свака чланица води своју спољну политику, које су некад у раскораку – прије свега у односу према Бриселу и Пекингу.