У писму које је упутио тадашњем шефу дипломатије Сергеју Лаврову Милошевић га обавештава о „активним, намерним поступцима уништавања његовог здравља“.

Трибунал, тврди Милошевић, покушава да га отрује. Као доказ наводи да је анализа крви од 12. јануара 2006, чије је резултате добио 7. марта показало присуство „изузетно јаког лека који се користи за лечење лепре и туберкулозе“, које он није користио, будучи да у претходних пет година није користио никакве антибиотике.

– Они који ми убацују лек за лепру сигурно не могу да ме лече. И они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућеткају такође. Обраћам вам сеу очекивању да ми помогнете и заштите од криминалних активности у институцији која ради под знаком ОУН и да што пре добијем адекватно лечење у болници – написао је Милошевића само три дана пре него што је преминуо.

Један од Милоешевићевих лекара проф. др. Вукашин П. Андрић изнео је закључке у својој књизи „Анатомија судског убиства“ у којима тврди да су бившег председника Југославије – убили.

– У ноћи између 10. и 11. марта 2006. све камере у Шевенингену су биле искључене, што је представљало преседан. Слободан Милошевић је врло могуће преминуо дан раније од званичне верзије, али је његово телонамерно држано у ћелији Е 04 више сати како би испарио лек за лепру „рифампицин“, који му је намерно даван како би га убили – навео је Вукашин у књизи.

На књизи је, коју је финансијски помогао Милутин Мркоњић, радила и Марија Милошевић као уредник. Управо је она у име породице дала сагласност да се књига објави и тако објаве досад непозанти детаљи Милошевиоћеве смрти.

– Зашто су баш када је Милошевић преминуо камере, који иначе даноноћно надзиру притворенике, биле искључене?! Зашто трибунал није обратио пажњу на то?! Шта би камере регистровале да су иначе радиле – пита се аутор књиге.