НАТО, ЕУ и САД несумњиво покушавају да утичу на Грчку да промени став по питању Космета, а хоће ли то да уради зависиће од њене процене како би се таква одлука одразила на отворена питања која Атина има са својим комшијама.
Иако је претходних дана министарство спољних послова Грчке саопштило да они не признају „Косово“, чињеница је да они настоје, како сами кажу, да „продубе билатералну сарадњу“ са Приштином.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да је Атина под притиском Немачке и САД и због економске кризе, као и да потези које вуче око КиМ нису добре вести и да отварају питање стварне позиције Атине када је реч о могућем признавању самопроглашене независности Косова:
– Грчка је најслабија карика у ланцу земаља ЕУ које не признају КиМ. Добро је што друге државе – Шпанија, Румунија, Словачка и Кипар, за разлику од Грчке, имају специфичне разлоге због којих се држе принципа који су довољно јаки да не би довели до признавања Косова. Уколико би Атина признала самопроглашену независност КиМ, то би отежало позицију свих других земаља које то не желе да учине.
Гласине да је грчко признавање „Косова“ део пакета којим се решава и однос између Београда и Приштине пласирају се већ неко време, а према последњем „пробном балону“ грчко „да“ за косовску државност трампило би се за аутономију севера независног Косова.
Да Грчка има много разлога да гради добре односе са Албанијом и Албанцима, указује некадашњи амбасадор у Берлину и при ОЕБС Милован Божиновић, који подсећа да у Грчкој живи пуно Албанаца, као што и у Албанији живи доста Грка:
– Сигурно је да се врши притисак и преко НАТО и посредством ЕУ, јер је грчки став према КиМ проблем у очима чланова тих организација и Атини није лако да буде у латентној тензији са њима. Она може да има разлога за погађања, али не верујем да би то било на овако груб и наиван начин. Атина ће свакако морати три пута да мери пре него што донесе било какву одлуку око КиМ.
Божиновић сумња да наводни предлог о коме се говори представља нешто што је направљено под покровитељством француског председника Емануела Макрона, а сматра и да би француска дипломатија тако нешто урадила „зрелије“.
– Делује ми потпуно неуверљиво и исконструисано да грчко признавање „Косова“ буде монета како би се Албанци придобили за давање аутономије северу КиМ. То једно са другим није самерљиво. Светска политика се не води на такав начин и све овакве приче стварају утисак да заправо јаки међународни фактори немају конкретан план за решавање питања КиМ.