ТРИ ЛИТИЈЕ СЕ СПАЈАЈУ КОД НЕМАЊЕ: Како ће изгледати прво обележавање Дана српског јединства 15. септембра

СРБИЈА и Република Српска заједнички ће 15. септембра обележити Дан српског јединства, слободе и националне заставе централном церемонијом у Београду код споменика Стефану Немањи, догађајима на више локација у престоници, одакле ће се народ кретати у литијама и срести код обележја једног од највећих српских владара – сазнају „Новости“.

Овде ће се највероватније обратити председник Александар Вучић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик и патријарх српски Порфирије. Идеја је да процесија креће из три правца: од Храма Светог Саве, од споменика Његошу код Филозофског факултета и од обележја војводи Вуку на Топличином венцу. Све три колоне спојиће се пред велелепним монументом посвећеном великом жупану на Савском тргу.

Скупштина Србије и парламент Републике Српске истовремено ће усвојити Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.

Овако ће проћи обележавање националног празника који би требало да прерасте у традицију међу Србима у матици, али и широм планете. У програму ће учествовати Гарда Војске Србије и оркестар, а биће изложена и 51 српска пуковска застава – симболи српске победе, славе и голготе.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић каже, за „Новости“, да је Дан српског јединста вишеструко значајан.

– То је најпре празник који заједнички прослављају Србија и РС, али он треба да постане нека врста светковине која ће окупљати све Србе, где год да живе. То је дан када као народ наглашавамо значај свега онога што нас спаја, а то су, између осталог, славни догађаји из заједничке историје, наша култура, језик и писмо, тробојка и заједничка опредељеност за будући напредак – истакао је Селаковић.

Како је рекао, очекује да Срби где год да се налазе, развију своје тробојке, „као што то о великим празницима и чине народи поносни на свој идентитет“.

– Веома је важно што ће тога дана и Београд и Бањалука бити место усвајања стратешки важног Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Празник ће ове године бити у знаку наших националних симбола – ћирилице и националне заставе и биће обележен на највишем нивоу. Волео бих да у годинама пред нама ово постане један од централних повода за подсећање на важност неговања националног идентитета, јер само снажне и самосвесне нације ће у будућим деценијама опстати на светској етничкој карти – навео је Селаковић.

Иначе, у закону који би требало да усвоје парламенти Србије и Републике Српске, на Дан српског јединства, пише да су сви државни и локални органи, јавна предузећа, школе и факултети и друге јавне институције у обавези да употребљавају српски језик и писмо. На ћирилици ће морати да буду исписани и називи седишта, делатности, рачуни, фактуре, потврде, а за непоштовање закона предвиђене су и казне до пола милиона динара.

СЕЋАЊЕ НА СОЛУНЦЕ
РУКОВОДСТВА Србије и РС на челу са Александром Вучићем и Милорадом Додиком договорила су се да заједнички празник буде баш 15. септембра у знак сећања на борце Солунског фронта. Тога дана 1918. године, под наредбом „сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве, треба дрско продирати, без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге, са непоколебљивом вољом и надом у Бога – јунаци напред у отаџбину“ пробијен је Солунски фронт.

* * * * * * * *

ВЕЛИКА БИТКА „НОВОСТИ“ ЗА ОЧУВАЊЕ НАШЕГ ПИСМА УРОДИЛА ПЛОДОМ

Владе Србије и РС усвојиле предлог закона о ћирилици
ВЛАДЕ Србије и Републике Српске усвојиле су јуче истоветан Предлог закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, који ће бити упућен парламентима на усвајање. Ово је важан корак ка усвајању акта којим се уређује систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у Србији и РС као нематеријалног културног наслеђа, односно културног добра од изузетног значаја.

Очекивано изгласавање овог важног закона уједно је и победа „Вечерњих новости“, којима је заштита нашег писма и језика више година била ударна тема. У серији текстова упорно смо питали за судбину прописа којим би се заштитила ћирилица и упозоравали на њено изумирање. Од 2. марта покренули смо и акцију: најпознатији лингвисти, писци, професори и академици серијом текстова огласили су се у нашем „Културном додатку“ и апеловали да се под хитно предузму мере за очување нашег језика и националног писма.