ОТОПИЛА СЕ ПОДРШКА ЕВРОПИ: Тренутно 44 одсто грађана Србије жели у ЕУ, пре пет година “за” било 73 посто

Подршка европском путу Србије је у слободном паду. Тренутно 44 одсто грађана жели у ЕУ, а мања подршка забележена је једино 2012, када је износила 41 проценат.

Врхунац подршке придруживању Унији, према истраживањима Канцеларије за европске интеграције, забележен је 2009. године, непосредно пре визне либерализације, када се „за“ изјаснило 73 одсто грађана и од тада, уз повремене скокове кривуља подршке, углавном, иде надоле.

По правилу, ентузијазам је растао кад су из Брисела стизале добре вести, а падао кад су их замењивали нови захтеви или дуги периоди без видљивих резултата на путу ка ЕУ. Један од последњих скокова забележен је 2011, у време када је Европски парламент ратификовао ССП, а тада је подршка интеграцијама достигла 63 процента.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да га не чуди пад подршке евроинтеграцијама, већ то што она није још нижа:

– Из Брисела годинама стижу само претње, захтеви и уцене, а мало или нимало награда и „шаргарепа“. У последње време није се догодило ништа посебно што је утицало на пад евроентузијазма, већ је то пре акумулирани ефекат односа Брисела према Србији. С друге стране, скокова је било углавном када су нове гарнитуре на власти давале ветар у једра евроинтеграцијама, а то се последњи пут догодило 2012, кад је СНС на ту страну привукао део некадашњих евроскептика.

Вукадиновић сумња да ће отварање преговарачких поглавља моћи значајније да подигне подршку грађана и уверен је да ће се раст евроскептицизма наставити:

– Не видим да је могуће подићи евроентузијазам, јер су потрошена сва обећања и очекивања.

Тако не мисли Ласло Варга, заменик председика скупштинског Одбора за европске интеграције, који очекује раст позитивних ставова према ЕУ када буду отворена прва поглавља, али и даљи пад уколико се то не деси довољно брзо:

– Тренутни пад није неприродан, јер подршка варира и за то сад постоје бар два разлога. Један је што се већ дуго не види напредак на том пољу, а други чињеница да у последње време имамо дисонантне тонове у комуникацији између Владе и Европске комисије.

Тагови: ЕУ