ТРАЖЕ ДРЖАВНЕ ГАРАНЦИЈЕ У СЛУЧАЈЕ ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА: Кинези неће концесију ка Јадрану
Фото: Новости
Узалуд је Комисија Владе Србије јуче до 13 часова чекала понуде двеју кинеских компанија за концесију на ауто-путу Сурчин – Пожега на Коридору 11. Како „Новости“ незванично сазнају, уместо понуде „Шандонг хајспид група“ и „Чајна роуд енд бриџ констракшн“ послали су писмо. У њему обавештавају надлежне да услови тендера за њих нису прихватљиви и да ресорно министарство није имало нимало разумевања за њихове захтеве.
Кинези су тражили, што је и уобичајено када су концесиони аранжмани у питању, минималне државне гаранције у случају ванредних ситуација. Њихова жеља је била да се бар мало подели ризик. То српска страна у досадашњим разговорима није прихватила.
Рок за достављање понуда по тендерским условима је истекао, тако да је питање да ли је концесија после овога уопште могућа. Питање је и да ли наша држава жели наставак преговара са Кинезима.
Ако тендер пропадне, поступак се понавља. Држава је изгубила годину и по дана, али и новац којим је платила концесионог саветника.
Прво је био расписан позив кинеским компанијама за ову концесију. На њега су се јавиле четири фирме. Само поменуте две су прошле претквалификацију и очекивало се да до јуче доставе понуде.
Предмет концесије је изградња деонице од Сурчина до Обреновца у дужини од 17,6 километара. Као и одржавање и коришћење деоница од Обреновца до Прељине у дужини од 103 километра, које се граде из кинеског и азербејџанског кредита и домаћег буџета. У пакет иде и изградња дела од Прељине до Пожеге од 31 километар.
Део од Сурчина до Обреновца, према проценама коштао би око 150 милиона евра, а део од Прељине до Пожеге процењен је на око 300 милиона евра. Србија је планирала да овај део Коридора 11 буде завршен током 2017. године.
НИ ТРЕЋА СРЕЋА
Србија је већ у два наврата покушала да на концесију гради ауто-путеве. Први фијаско доживела је на ауто-путу Београд – Нови Сад, где је домаћи конзорцијум РАСТ, предвођен „Боровицом“ требало да комплетира ових 66 километара. Уговор је раскинут и у посао је уведена „Алпина“, али као извођач.
Други неуспео покушај је била концесија Хоргош – Пожега због које је Србија са „Алпином“ и „Пором“ завршила на арбитражи у Паризу.
