Трамп увео царине и Србији: Шта то значи

Доналд Трамп, Getty © Andrew Harnik

Амерички председник Доналд Трамп објавио је комплетан списак „казнених тарифа“ према око 50 земаља, а Србија је са царином од 37 одсто на самом врху листе. Ове тарифе обухватају основну стопу од 10 одсто на сав увоз, док су за одређене земље уведене знатно више стопе, у зависности од процене америчке администрације о њиховим трговинским праксама.

Царина коју је амерички председник „доделио“ Србији је једна од највиших стопа, док су неке друге земље, попут држава Европске уније, Јапана или Индије, добиле знатно ниже стопе. Највеће царине Трамп је увео Лесоту, чак 50 одсто. Камбоџа је оцарињена са 49 одсто, а Лаос са 48 одсто, док ће роба која се у САД увози из Мадагаскара бити оцарињена са 47, а из Вијетнама са 46 процената, а Шри Ланка и Мијанмар 44 одсто. Сирија је „опорезована“ са 41 одсто, као и Фокландска острва.

Повећање цена за 37 одсто значи да ће српски производи на америчком тржишту изгубити конкурентску предност у односу на алтернативне добављаче из других држава које су погођене мањим тарифама или које уопште нису под санкцијама.

На графикону који је Трамп показао на конференцији за новинаре, наводи се да САД уводи царине Европској унији од 20 одсто, Кини од 24 одсто, Великој Британији од 10 одсто, Вијетнаму од 46 одсто, Јапану од 24 одсто, Индији од 26 одсто, Јужној Кореји од 25 одсто, а Тајланду од 36 одсто.

На графиконима који су објављени на званичном Икс налогу Беле куће, наводи се да САД уводе Израелу царине од 17 одсто, Швајцарској од 31 одсто, а Јужној Африци од 30 одсто. На графиконима са земљама које се уводе царине нема ни Канаде ни Мексика.

LIBERATION DAY RECIPROCAL TARIFFS pic.twitter.com/ODckbUWKvO

— The White House (@WhiteHouse) April 2, 2025

Када је реч о земљама окружења, увоз из Босне и Херцеговине биће оцарињен са 35 одсто, а из Северне Македоније са 33 процента. Царине на увоз из Црне Горе и Албаније ће бити 10 одсто. Тзв. Косово је добило намет од 10 одсто.

У наредним данима ће бити познато шта тачно то значи и колико ће Србија бити погођена новим Трамповим наметима, али стрручњаци указују да би сва роба коју извозимо могла бити оптерећена тим процентима што директно утиче на конкурентност српских извозника, који робу продају у САД.

Трамп је 2. април поново назвао “Даном ослобођења“ и нагласио да ће „заувек остати запамћен као дан кад се америчка индустрија поново родила“.

„Деценијама су нашу земљу пљачкали, силовали и од ње крали блиске и далеке земље, савезници и нерпијатељи. САД не може да настави са политиком једностане економске предаје. Морамо на првом месту бринути о нашим људима“, рекао је Трамп.

Трамп је рекао да узвратне царине значе да ће САД увести тарифе од најмање 10 одсто на сву робу која се увози у САД, а групи од око 60 земаља уводе се царине “отприлике половичне“ у односу на оне које су те земље увеле САД, па ће тако, на пример, САД увести Кини царине од 34 одсто, пошто кинеске царине према САД износе 67 одсто. Тако је Србији запао износ од 37 одсто, јер је Трамп израчунао да је роба коју Америка извози у Србију опорезована са 74 одсто.

Трамп тврди да царине штите америчку индустрију од непоштене стране конкуренције, повећавају приходе савезне владе и јачају преговарачку моћ САД у међународној трговини. Ипак, економисти упозоравају да би високе царине могле имати супротан ефекат.

Оне се обично преносе на потрошаче кроз више цене производа, док би многе компаније могле претрпети губитке због повећаних трошкова и смањене продаје.

Већ уведене увозне дажбине, уз несигурност око будућих трговинских одлука и могућих контрамера других земаља, уздрмале су финансијска тржишта, смањиле поверење потрошача и довеле до неизвесности у погледу пословних инвестиција.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оштро је критиковала нове царине које су Сједињене Америчке Државе увеле на глобалну трговину, упозоравајући да ће оне имати „катастрофалне последице“ за економију и милионе људи широм света.

The universal tariffs announced by the US are a major blow to businesses and consumers worldwide.

Europe is prepared to respond.

We’ll always protect our interests and values.
We’re also ready to engage.

And to go from confrontation to negotiation ↓ https://t.co/WbXqsN4ZX7

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) April 3, 2025

„Будимо јасни у погледу огромних последица: глобална економија ће претрпети огроман ударац, неизвесност ће да расте, а мере заштите ће додатно да се шире. Последице ће бити страшне за милионе људи широм света“, оценила је Фон дер Лајен, након што је амерички председник Доналд Трамп ноћас увео узвратне царине од 20 одсто на робу из ЕУ која се увози у САД, преноси Би-Би-Си.

Она је истакла да ће спровођење царина директно погодити потрошаче и предузећа, која ће на крају да сносе додатне трошкове.

Фон дер Лајен је, такође, изразила забринутост због широког обухвата царина, које ће озбиљно да угрозе трговинске односе са, како је описала, „најстаријим савезником Европе“.

Кина: Предузећемо одлучне контрамере

Кина је оштро осудила најновије царине које су Сједињене Америчке Државе увеле на кинеску робу, позивајући Вашингтон да их „одмах укине“ и упозоравајући да ће предузети „одлучне контрамере“ како би заштитила своје интересе.

„Кина се снажно противи овом потезу и предузеће одлучне контрамере како би заштитила своја права и интересе“, саопштило је Министарство трговине Кине, позивајући САД да „одмах укину те мере и решавају трговинске спорове кроз равноправан дијалог“, преноси Би-Би-Си.

САД: Не реагујте исхитрено

Министар финансија Сједињених Америчких Држава Скот Бесент апеловао је на трговинске партнере да не одговарају контрамерама на нове царине које је увела администрација председника Доналда Трампа, упозоравајући да би одмазда могла да „погорша ситуацију“.

„Мој савет свакој земљи у овом тренутку је: немојте да узвраћате. Сачекајте, сагледајте ситуацију, јер ако уведете контрамере, доћи ће до ескалације. Ако не реагујете, ово је вероватно најгора тачка до које ће се ствари погоршати“, рекао је Бесент за „Фокс њуз“.

У интервјуу за Си-Ен-Ен, Бесент је додао да би било „непромишљено“ да дође до „исхитрених“ одлука.

Уступци за Канаду

Од поноћи, САД примењују тарифу од 25 одсто на увоз свих возила која су произведена у иностранству, а Бела кућа је саопштила да се та царина односи и на канадска возила, али само на вредност делова који нису произведени у САД.

Уз то, Трампова администрација је увела „минималну основну царину од 10 одсто“ на сву увозну робу, с вишим стопама за земље које, према његовим речима, „највише искоришћавају Америку“.

Канада је изузета из те мере и за њу ће и даље да важе раније уведене граничне царине.

Амерички Сенат је у међувремену тесном већином изгласао усвајање нацрта закона којим би се блокирале претходно најављене Трампове тарифе од 25 одсто на канадску робу, али аналитичари тврде да ће тај предлог тешко усвојити Представнички дом, који је, као и Сенат, под контролом Трампове Републиканске странке, а чак и да га усвоји – Трамп може да стави вето на њега, јавља Би-Би-Си.

Трамп је у марту увео тарифе од 25 одсто на канадску робу и 10 одсто на енергенте, наводећи то као разлог за „кризу“ изазвану дрогом и мигрантима који долазе из Канаде.

Премијер Канаде Марк Карни рекао је да је Трамп овим потезима „фундаментално променио међународни трговински систем“.

„Канадско-амерички трговински односи су у извесној мери сачувани, али нове царине на аутомобиле су озбиљан проблем. Бела кућа нам је већ сигнализирала да би у будућности могле да уследе додатне царине на фармацеутске производе, дрвену грађу и полупроводнике“, рекао је Карни.

Он је најавио да ће Канада да одговори контрамерама.