То неће моћи: Избор новог патријарха није битка за председника Централног комитета
фото: CC0 / Pixabay
Блаженопочивши патријарх Иринеј још није ни сахрањен, а кренула су закулисна, приземно политикантска, медијско удбашка нагађања — ко би могао да га наследи на трону Светог Саве.
Измишљеним подметачинама, пројектује се некакав потенцијални сукоб унутар Српске православне цркве, као да је у питању туча партијских струја око неког опипљивог и лукративног политичког плена.
Баш као да је у питању избор за новог председника месне заједнице, окружног одбора странке, директора јавног предузећа у Бајиној Башти или члана управног одбора на неким државним јаслама.
Ужасну поларизацију и непомирљивост која постоји у делу дневнополитичког живота у Србији као да би неко свесно да пројектује и на националну институцију као што је Српска православна црква која поносно и неодустајно показује саборност и чврстину.
Лицитира се именима часних српских епископа који би могли да буду патријарси, па им се онда приписује да су неки од њих за власт, а неки против власти, да су неки ближи опозицији, а неки даље од ње, да би неки „реформисали“ цркву, а неки је „уназадили”, да би неки били „мекши“ према Косову, а неки остали чврсти до краја.
И тим површним и тупавим, али гангренозним наклапањима показује се често и злонамерност према СПЦ али, још чешће, и све већи недостатак општег образовања, мере за национални интерес и пристојног односа према вери, традицији и суштинској мисији цркве.
И упокојени митрополит Амфилохије када је често био оштар према потезима власти, није се опредељивао између странака на њиховом приземном попришту, већ је размишљао и чинио све у име суштинске будућности Србије и српског народа.
И упокојени патријарх Иринеј, кад је често био уз српске политичке вође, није имао на уму било чије страначке рејтинге нити банални ћар, већ је деловао са узвишеним и најбољим намерама у интересу Србије и српског народа.
Тако ће и сваки будући патријарх, уверени смо, имати иза себе велику и обавезујућу историју и улогу српске цркве, а испред себе пастирски задатак на вечном путу помоћи и спасења народа.
Бројни јахачи новог доба темељно су загадили и опоганили политику, медијску сцену, културу, многе области друштвеног живота, па би сада да пређу на Цркву. То неће моћи.
Зато је важно да се разуме да Свети архијерејски сабор није ни Конгрес ни скупштина странке нити је Синод централни комитет или партијска батерија.
Зато је важно да се схвати да избор новог патријарха није терен ни ринг за било какво такмичење и лобирање нити је то место где ће било који политички или економски моћници, са било које стране, моћи да обарају руке.
Зато је важно да се схвати да избор патријарха није политичка кампања током које ће се људи опредељивати на основу порука владика у интервјуима и медијским наступима.
Верујући људи знају да ће и нови патријарх бити израз Божје воље. Да ће наставити велику и вечну мисију својих претходника.
И да ће остати централни стуб сигурности и одбране националних интереса, на који могу да се ослоне сви Срби.
