„То је нелојална конкуренција“: Државни факултети против доласка страних универзитета у Србију

Измене Закона о високом образовању, којима се отварају врата за долазак страних универзитета у Србију, забринуле су декане многих државних факултета. Они сматрају да стиже нелојална конкуренција, која може да угрози њихов опстанак. У саопштењу, које је потписао ректор Универзитета у Београду проф. Владан Ђокић, тражи се повлачење документа из скупштинске процедуре.

Са друге стране из Министарства просвете наводе да није реч о дискриминацији и угрожавању домаћих универзитета, већ да се подстиче здрава конкуренција, што ће подићи квалитет високог образовања. Наводе да је интерес државе да задржи младе у Србији, да не одлазе у иностранство на студирање.

Допуна Закона о високом образовању добила је „зелено светло“ Владе Србије и остало је само да је усвоје посланици у Скупштини Србије. Долазак страних универзитета у нашу земљу у више наврата најавио је и председник Србије Александар Вучић.

Предвиђено је да дозволу за рад страним факултетима издаје Министарство просвете на основу потписаног споразума. Они неће морати да пролазе кроз поступак акредитације у Србији. Услов за добијање дозволе је да факултет буде акредитован у држави где му је седиште. Дозволу за рад мораће да обнављају на сваких седам година.

Такође, предвиђено је да држава суфинансира школарине студентима из Србије који упишу те факултете, што до сада није био случај са приватним факултетима. У предлогу је прецизирано да ће страни факултети водити евиденцију и издавати дипломе према прописима државе у којој су акредитовани.

Како је наведено у образложењу измене Закона о високом образовању, у претходном периоду више престижних иностраних универзитета се интересовало да отпочне са радом у Србији.

„Имајући у виду да један број држављана Србије уписују студије на иностраним универзитетима, на овај начин би се створила могућност да се одређени студијски програми реализују у Србији, што би допринело и смањењу трошкова студирања. Допуном Закона се стварају услови да иностране високошколске установе могу да обављају делатност у Србији“, наводе у образложењу допуне Закона.

Долазак страних факултета забринуо је поједине државне факултете које из године у годину уписују све мање студената. Факултети из групације природно-математичких наука буквално се последњих година боре за опстанак, јер их држава финансира по броју уписаних студената. Многи од њих немају новца за плаћање материјалних трошкова.

У саопштењу, које је у име факултета Универзитета у Београду потписао ректор Владан Ђокић, наводи се да ће страни универзитети пословати у Србији без претходно спроведеног поступка акредитације, што сматрају да је дискриминација према домаћим универзитетима.

Сматрају да није добро да се из буџета финансирају школарине студената који упишу стране факултете.

„У ситуацији када се ради на новом моделу финансирања у високом образовању, констатујемо да одредба по којој би се инострана високошколска установа финансирала из средстава буџета доводи у питање досадашње напоре предузете у том смислу. Оваква допуна се предлаже у крајње неповољном тренутку, када се решава суштински једно од најважнијих питања за високошколске установе у Србији, а то је управо финансирање“, наведено је у саопштењу.

Апелују да се предлог допуне Закона о високом образовању повуче из скупштинске расправе, док не буде на „одговарајући начин анализирана“.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић сматра да присуство страних универзитета у Србији није дискриминација домаћих универзитета, већ здрава конкуренција.

Ђукић Дејановић је навела да нема разлога да се домаћи факултети, који квалитетно ради, плаши доласка страних универзитета. Истиче да је ово демографска мера како би млади остајали у Србији, а могли да добију диплому престижних европских и светских универзитета.

„Наши студенти одлазе у Милано, Рим, Минхен и друге градове у иностранству и често остану тамо када заврше факултет. Овако имаће прилику да студирају у својој земљи“, рекла је министарка просвете.

Декан Математичког факултета проф. Зоран Ракић рекао је за РТ Балкан да ће страни факултети бити у повољнијем положају у односу на факултете у Србији, јер неће морати да пролазе процесе акредитације у Србији.

Нисмо добили никакве информације од Министарства просвете како ће то изгледати. Ми немамо довољно студенте ни за нас. Једино да се у Србију привуку страни студенти и да тако буде довољно студената и за њих и за нас“, прецизирао је Ракић.

Сматра да се доласком страних факултета неће смањити одлив младих људи из Србије у иностранство.

„Они који хоће да оду, отићи ће. То што ће овде доћи страни факултети, неће ништа помоћи. На Универзитету у Београду је ове године остало доста непопуњених буџетских места. Ти бројеви су сваке године све гори, све више има слободних места“, навео је он раније за РТ Балкан.

САНУ: Донета озбиљна одлука без јавне расправе

Реаговала је данас и Српска академија наука и уметности (САНУ), која је упутила допис Влади Србије и Министарству просвете и позвала их да повуку предлог допуне Закона о високом образовању из скупштинске процедуре.

Наводе да омогућавање иностраним високошколским установама да учествују у процесу високог образовања у Србији представља озбиљну промену, која не би требала да буде донета без широке јавне расправе.

„Други проблем је што се предложеним изменама урушава постојећи систем осигурања квалитета у високом образовању. Инострани факултети неће имати обавезу да се акредитују у Србији. Трећи проблем је могућност да се из буџетских средстава финансирају програми за које не постоји гаранција да су квалитетни“, наведено у допису САНУ.

Универзитет у Београду за среду, 20. новембра, је заказао ванредну седницу проширеног ректорског колегијума са тачком дневног реда „утврђивање става Универзитета у Београду о Предлогу измена Закона о високом образовању“.