„ТЕСЛИНА“ ДЕЦА ДОНЕЛА СРБИЈИ ЈОШ СЕДАМ МЕДАЉА: Велики успех полазника Центра за таленте на такмичењу младих научника у Турској

      СРПСКИ средњошколци, полазници регионалног Центра за таленте, још једном су показали да су без конкуренције у свету. На 30. конференцији младих научника – ICYS 2024 у турском граду Измир, незваничном светском првенству истраживачких радова из природних наука, седам наших ученика освојило је седам медаља.

У изузетно јакој конкуренцији више од 150 такмичара из 16 земаља златом из физике се „окитила“ Милица Томић, ученица другог разреда Гимназије „Душан Васиљев“ из Кикинде. Вицешампионке су биле Александра Спасојевић, други разред Гимназије у Лазаревцу из информатике и Анђела Зорић, трећи разред Треће београдске гимназије из области животне средине). Бронза је припала Љиљани Коњевић, матуранткињи Математичке гимназије, Михајлу Јанићијевићу, из 12. београдске гимназије из информатике, Тари Колџић, ученици прве године Прве београдске гимназије из еколиогие и Михајлу Нинкову, матуранту Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада за област инжињеринга.

Млади научници, предвођени Николом Срзентићем, директором регионалног Центра за таленте „Никола Тесла“, који је био организатор домаћег и репрезент Србије на интернационаном такмичењу, нису крили задовољство што су своју земљу представили у најбољем светлу. Својим радовима, којих се не би постиделе ни њихове старије колеге на факултетима, показали су да су они будућност Србије.

– Циљ мог истраживања, у сарадњи са Републичким заводом за сеизмологију, био је одређивање степена сеизмичке угрожености Кикинде коришћењем емпиријских формула и прорачуна параметара карте сеизмичког хазарда – открива златна Милица Томић. – Резултати су показали да се Кикинда налази између шестог и седмог степена макросеизмичког интензитета према ЕМС-98 скали.

Матуранткиња Математичке гимназије Љиљана Коњевић, бранила је рад по називом „Растојање и ротације у правоуглом координатном систему представљени четворкама и њихова примена“. Како би помогла бржу и бољу дијагностику кожних оболењима, Александра Спасојевић је направила направила софтвер који на основу слике кожне промене одређује које је обољење у питању. То омогућава знатну брже и прецизније дијагноза обољења у односу на дијагностичке методе који се користе данас, али и бржи почетак лечења.

Одређивање концентрације олова анодном стрипинг волтаметријом правоуглих таласа, назив је рада Анђеле Зорић. Најмлађа такмичарка Тара Колџић, синтетисала је наночеатице ТиО2 и користила их у деградацији боје метил-оранж у циљу пречишћавања отпадних вода од боја.

– Како бих помогао људима који имају проблема са неправилним ходом, направио сам уређај који у случају неправилног хода обавестава корисника – наводи Михајло Јанићијевић. – Тако би се могао убрзати процес трајног исправљања хода и умањиле последице које настају као што су крива кичма, деформација стопала, скраћени лигаменти, мања стабилност током кретања.

Његов колега Михајло Нинков, представио се радом „Микрострип периодичне структуре и њихова примена на микроталасни филтар непропусник опсега“.